Izvor: Politika, 25.Okt.2014, 21:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predrag Jovanović: Beograd najviše uštedeo na javnim nabavkama
Govoreći o ulozi javnih nabavki u sprovođenja mera štednje u Velikoj Britaniji, premijer Dejvid Kameron je rekao: „Postoji samo jedna stvar gora od toga da se troši novac koji nemate. A to je da kupujete pogrešne stvari. I da to činite na pogrešan način”.
Najveće smanjenje izdataka u javnim nabavkama u prvoj polovini 2014. godine bilo je kod gradskih i opštinskih uprava. Uštede kod organa državne uprave bilesu praćene smanjivanjem udela nekonkurentnog pregovaračkog postupka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bez objavljivanja javnog poziva sa 10 odsto u prvom polugodištu 2013. godine na četiri odsto u istom periodu ove godine. Istovremeno je pojačan intenzitet konkurencije, imajući u vidu da je prosečan broj ponuda po zaključenom ugovoru porastao sa 2,7 na 3,1. Kod gradske i opštinske uprave registrovano je još veće smanjenje učešća pregovaračkih postupaka, sa 25 odsto u prvom polugodištu prošle, na svega tri odsto u istom periodu ovegodine.
U narednom periodu planirane mere štednje postavljaće veliki izazov za javne nabavke: kako s manje raspoloživog novca zadovoljitirastuće potrebe države i građana.Pored stvaranja uslova za jaču konkurenciju među ponuđačima, koja nesumnjivo dovodi do ušteda u javnim nabavkama, neophodno je preduzeti i druge mere koje će rezultirati uštedama kod nabavki koje sprovodi država.Najveće pojedinačno smanjenje izdataka za javne nabavke ostvarila je gradska uprava Grada Beograda –62 odsto (1.313.589.000 dinara), gde je ujedno zabeleženo i značajno smanjenje učešća pregovaračkog postupka, sa 39 procenata u 2013. na svega tri procenta u 2014, s tim da je prosečan broj ponuda u istom periodu povećan sa 1,8 na 2,6, što upućuje na jaču konkurenciju.
Kao prvo, neophodno je da se ispita celishodnost, odnosno opravdanost nabavki. To znači da je potrebno da se ispita kakve su stvarne potrebe naručioca i da predmet nabavke, po karakteristikama, kvalitetu i količini odgovara tim potrebama.
Da bi država ostvarila uštede neophodno je da se prilikom nabavke uzme u obzir ukupan trošak, a ne samo nabavna cena. Na primer, može se kupiti nekvalitetan, a jeftin aparat, koji će se često kvariti tokom eksploatacije i na čiji će servis, tokom pet ili 10 godina, biti dato znatno više novca nego da je kupljen kvalitetniji aparat po nešto višoj nabavnoj ceni. U slučaju sagledavanja ukupnog troška: nabavna cena plus troškovi eksploatacije i održavanja, dobija se realna slika koliko državu stvarno nešto košta i time stvara mogućnost za stvarne uštede na duži rok.
Takođe je neophodno, prilikom nabavke, razmotriti sve raspoložive opcije: počev od kupovine,pa do iznajmljivanja usluge od drugog (autsorsing). Recimo, potrebe za fotokopiranjem i skeniranjem naručilac može zadovoljiti tako što će sam kupiti aparat, što obuhvata troškove njegove nabavke, servisiranja, papira, platu zaposlenog koji će raditi, utrošak struje... ili se može odlučiti da sklopi ugovor s kopirnicom po utvrđenim cenama za usluge kopiranja i skeniranja. Da bi se, međutim, ove opcije mogle kvalitetno razmotriti i doneti najekonomičnija odluka, neophodno je istražiti tržište, sveobuhvatno sagledati i pravilno vrednovati raspoložive mogućnosti.
*Direktor Uprave za javne nabavke
Predrag Jovanović
objavljeno: 26.10.2014
