Izvor: Glas javnosti, 12.Maj.2009, 04:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Čudotvorac iz Ostroga

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetog Vasilija Ostroškog. Brojna su svedočanstva čudotvornih isceljenja onih koji su zadobili milost velikog svetitelja. Kult Svetog Vasilija zaživeo je u srpskom narodu još za života svetiteljevog. I danas vernici u velikom broju pohode manastir Ostrog, verujući u njegovu milost. NJegovi podvizi i vrline, a naročito trud da se očuva i odbrani pravoslavlje, svrstali su ga u red naših najznamenitijih i, uz Svetog Savu, najvoljenijih srpskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << svetitelja. Svedočanstvo tome su pored reke vernika koji dolaze na Ostrog da bi se poklonili njegovim svetim moštima i brojne crkve i zadužbine širom Crne Gore, Hercegovine i Srbije dok su dve crkve svetitelju podignute i u Americi.

Rođen je oko 1610. godine u selu Mrkonjići u Hercegovini. NJegovi roditelji Petar i Ana bili su veoma pobožni ljudi. Na krštenju je dobio ime Stojan. Malog Stojana krasila je izuzetna bistrina i marljivost. Odgajan u duhu pravoslavlja i tradicije, pokazivao je veliku sklonost ka dobročinstvu i molitvi. Neizmernu dobrotu i ljubav prema bližnjem iskazivao je u svakom trenutku. Da bi sina sačuvali od Turaka i janičara, roditelji su ga odveli u obližnji manastir Zavalu, gde je njegov stric jeromonah Serafim bio iguman, „da uči knjigu“. U manastiru je Stojan u početku bio iskušenik, obavljao je redovna poslušanja i manastirske poslove, ali je puno vremena provodio u manastirskoj biblioteci čitajući stare knjige. Brzo je savladao bukvar, časoslov, psaltir, kao i prve molitve. Za vreme Stojanovog boravka, u manastiru je bilo veoma živo: monasi su vredno radili u biblioteci, na knjigama, freskoslikarstvu. Održavale su se tesne veze sa Svetom Gorom. Iako siromašan, manastir je imao veoma bogatu kulturnu i duhovnu delatnost. Videvši da Stojan gaji izrazitu naklonost prema monaškom životu, njegov stric iguman Serafim, šalje ga u manastir Tvrdoš, koji je tada bio i sedište trebinjske eparhije. Imao je školu, bogatu biblioteku, ali i za to vreme veoma obrazovano monaštvo. Monasi su se aktivno bavili prepisivanjem bogoslužbenih knjiga, ali i izradom umetničkih predmeta. U toj atmosferi duboke duhovnosti primio je iskušenik Stojan monaški postrig, dobivši ime Vasilije.

Nedugo zatim postaje đakon, a potom dobija i sveštenički čin. Kao pridvorni monah otišao je na Cetinje, gde ga je primio i zadržao mitropolit Mardarije. Na Cetinju ostaje nepunih godinu dana. Vraća se u Tvrdoš gde biva unapređen u arhimandrita. Nedugo nakon toga Vasilije odlazi put Peći, patrijarhu Pajsiju, kome izlaže svoje viđenje crkvenih prilika u Hercegovini i Crnoj Gori. Dobivši od patrijarha blagoslov putuje u Svetu Goru, gde boravi godinu dana duhovno uzrastajući i snažeći se kroz razgovore i savete svetogorskih monaha. Sa Svete Gore Vasilije odlazi u Rusiju da se pokloni tamošnjim svetinjama. Iz Rusije se vraća u Tvrdoš s mnogobrojnim darovima, bogoslužbenim knjigama i predmetima koje je dobio od ruskih monaha, mitropolita, episkopa, ali i samog ruskog cara Mihaila Romanova.

Po povratku iz Rusije postaje episkop. Na Preobraženje Gospodnje, posvećen od patrijarha Pajsija u Peći, bio je proglašen mitropolitom zahumskim. Privlačile su ga monaške kelije na Ostrogu. Tamo je po svedočenju ostroških monaha proveo petnaest godina. U Gornjem Ostrogu je podigao crkvu posvećenu Vavedenju Presvete Bogorodice, a tu se i upokojio 21. aprila 1671. godine.

Svetitelj Vasilije javio se tri puta starešini manastira Župe, igumanu Rafailu. Doneta je odluka da se grob svetitelja otkopa. Dogodilo se čudo. Telo svetitelja bilo je „celokupno i sveto“. Tako su svetiteljeve mošti stavljene u kivot i položene u Malu crkvu.

Nastavak na Glas javnosti...

Radio Televizija Vojvodine: SPC slavi praznik Svetog Vasilija Ostroškog

RTS: Vremeplov (12. maj)

Mondo: Praznik Svetog Vasilija Ostroškog