Izvor: Telegraf.rs, 23.Avg.2016, 08:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pravoslavni vernici danas slave sveca koji je LEČIO SLEPILO!
Srpska pravoslavna crkva i vernici slave svetog mučenika Lavrentija arhiđakona i papu Siksta.
Kada je poginuo papa Stefan, na njegovo mesto je postavljen Sikst sveti. Novi papa je bio rodom Atinjanin, prvo filozof, a kasnije hrišćanin. U to vreme rimski episkopi su ginuli jedan za drugim, tako da je postati episkop značilo i biti osuđen na smrt. Car Dekije je bio rešen da uništi hrišćanstvo i papa Sikst je ubrzo izveden na sud sa svoja dva đakona Felikisimom i Agapitom. >> Pročitaj celu vest na sajtu Telegraf.rs <<
Kada su ih poveli u tamnicu Lavrentije je rekao papi: "Kuda ideš, oče, bez sina? kuda, arhijereju, bez arhiđakona tvoga?" Papa ga je utešio prorekavši mu da će i on podneti za Hrista još veće muke i da će uskoro poći za njim.
Zaista, čim su posekli papu Siksta i dva njegova đakona, Lavrentije je uhvaćen. Prethodno je priveo u red sve svoje i crkvene stvari. Kao rizničar i crkveni blagajnik preneo je sve crkvene dragocenosti u dom neke udovice Kiriakije. Tom prilikom iscelio je Kiriakiju od teške glavobolje dodirom ruku, a slepcu Kriskentionu povratio je vid.
Foto: Tanjug/AP
Bačen je u tamnicu i iscelio je od slepila nekog dugogodišnjeg čuvara Lukilija, a zatim ga je krstio. Videvši to, krstio se i tamničar Ipolit koji je kasnije i postradao za Hrista.
Pošto Lavrentije nije hteo da se odrekne Hrista, štaviše savetovao je cara Dekija da se odrekne lažnih bogova, osuđen je na udaranje kamenjem po licu i lancem sa oštrim zupcima po telu.
Neki vojnik Roman, prisutan mučenju, poverovao je u Hrista i odmah je posečen.
Na kraju, stavili su Lavrentija nagog na gvozdenu kapiju i založili su vatru ispod njega. Pekao se na vatri sveti Lavrentije i molio i zahvaljivao Bogu, ujedno se i rugao caru zbog neznaboštva.
Kada je predao svoju čistu i junačku dušu Bogu, njegovo telo uzeo je Ipolit i odneo ga prvo u dom Kiriakije, a posle i u jednu pećinu gde ga je česno sahranio. Postradao je sveti Lavrentije, sa ostalima, 258. godine.
(Telegraf.rs)
