Izvor: N1 televizija, 14.Jun.2017, 17:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pravna nesigurnost u oblasti autorskih prava
Pravnik Srđan Mitrić izjavio je na konferenciji "Primena autorskog i srodnih prava u Srbiji" da sudska praksa u ovoj oblasti nije formirana, te stavovi sudova variraju od slučaja do slučaja, što stvara pravnu nesigurnost u oblasti autorskih prava.
Autor Jovan Matić rekao je da oblast autorskog i srodnih prava u Srbiji nije dovoljno poznata.
"Autori, interpretatori i proizvođači fonograma su slabo upoznati sa svojim pravima, na koji način i preko koga ih ostvaruju. >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << Dobar primer je situacija sa Deezerom koji je u Srbiji prisutan od decembra 2012. godine. Međutim domaći autori još nisu dobili ni dinara autorskih prihoda od ove digitalne platforme, a SOKOJ je jedini nadležan da ih naplati i o tome izvesti autore u Srbiji“, rekao je Matić.
Zastupnik Universala za Srbiju Mioljub Krsmanović je istakao da su diskografske kuće najveći investitori u muzičkoj industriji, a da se često njihova uloga pogrešno shvata i da, bez osnova, bivaju etiketirani kao neko ko nanosi štetu autorima i interpretatorima.
"Prava istina je u tome da autori i interpretatori imaju svoje organizacije koje su jedine ovlašćene za prikupljanje i distribuciju naknada i da diskografi ni na koji način ne učestvuju u prihodima autora i interpretatora koji se ostvaruju kroz SOKOJ i PI", kaže on.
Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije nedavno je izdao Metodologiju nadzora nad radom organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava čiji je cilj uređenje ove oblasti i uputstvo za praktičnu primenu i ostvarivanje kolektivnih prava.
"Metodologija sadrži uputstva sa objašnjenjima za službenike Zavoda koji neposredno sprovode mere nadzora nad radom organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava, SOKOJa, PIa, OFPSa i drugih", objašnjava Vladimir Marić, vd direktor Zavoda za intelektualnu svojinu.
Dodaje da je to važno iz dva razloga.
"Prvo, kako bi se osigurao javni interes da autori i nosioci autorskog i srodnih prava ostvare svoja imovinska prava i da korisnici autorskih dela i predmeta srodnih prava na zakonit način koriste repertoare i drugo, kako bi se sprečile zloupotrebe monopolskog položaja organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava. Time i država osigurava značajan udeo u budžetu Srbije od, ukupno 4,5% nacionalnog BDPa na godišnjem nivou“, rekao je Marić.
On navodi da, iako organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava ostvaruju privatne interese, one imaju i javni značaj.
"Bez njih čitava jedna kategorija društva ne bi mogla da ostvaruje prava, koja im po Zakonu pripadaju. Bitno je napomenuti i da u ukupnoj zaposlenosti u Republici Srbiji, kreativne industrije učestvuju sa 4 odsto. Osim toga, Nemačka je dala saglasnost za otvaranje još dva poglavlja za Srbiju u pregovorima o članstvu u Evropskoj uniji, od kojih je jedno i Poglavlje 7, koje se tiče intelektualne svojine", kaže Marić.
Konferenciju u Impact Hubu je organizovala kompanija Mascom, vodeći nosilac autorskih i interpretatorskih prava u Srbiji i regionu.
