Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 21.Mar.2010, 11:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pravilna ishrana čuva zdravlje dece
BEOGRAD - Za decu školskog uzrasta neophodna je adekvatna ishrana, jer zbog naglog fizičkog i psihičkog razvoja imaju posebne potrebe za unošenjem hranljivih materija, a propusti se otkrivaju tek nakon pet do šest godina, kada je najčešće kasno da se stanje popravi, složili su se stručnjaci u izjavama Tanjugu.
Za pravilnu ishranu dece neophodno je da su na svakodnevnom jelovniku žitarice, mleko i mlečni proizvodi, meso ili riba, kao i povrće i voće.
Unošenje belančevina, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << vitamina i mineralnih materija mora biti zadovoljavajuće, ali energetski i količinski racionalno, naglasili su stručnjaci.
Nutricionista Ljubomir Pfaf rekao je da bi deca dnevno trebalo da unesu oko 300 do 400 grama svežeg ili barenog povrća koje ne može da se konzumira sveže, kao što su krompir, grašak ili boranija, kao i oko 600 grama svežeg, sezonskog ili južnog voća.
Pfaf je upozorio da se posledice nepravilne ishrane kod dece uočavaju tek nakon nekoliko godina, kada ih je, kako je rekao, teško ispraviti.
"Kada dođe do deformiteta i prestanka funkcije pojedinih organa, kasno je i tada više ništa ne može da se učini", istakao je on.
Za pravilnu ishranu mališana neophodno je u jelovnik uvrstiti i belančevine životinjskog porekla, koje se nalaze u mesu, mleku i mlečnim proizvodima, pa je zbog toga važno da deca konzumiraju mladi sir, nemasno meso, a dva puta nedeljno ribu.
"Ukoliko deca vole mesne prerađevine, roditelji bi za večeru mogli da im ponude pileći parizer, pileće viršle ili prašku šunku, dok bi slaninu trebalo da izbegavaju, jer zbog nedovoljne fizičke aktivnosti najčešće nemaju gde da potroše unete kalorije, što dovodi do gojaznosti", kazao je Pfaf.
Prema njegovim rečima, roditelji bi učinili veću uslugu svojoj deci ukoliko bi ih probudili pola sata ranije pred polazak u školu kako bi doručkovali kod kuće, nego da im daju novac za užinu u školi, pekare ili razne "grickalice".
"Fast fud nije štetan sam po sebi, štetno je što se zloupotrebljava procenat soje, koja se koristi za spremanje te hrane, a koja je veoma kalorična i dovodi do gojaznosti dece", objasnio je on.
Pfaf je kazao da, ukoliko su deca doručkovala ili ručala kod kuće, za užinu u školi mogu da popiju voćni sok ili da pojedu sveže voće, što će im biti dovoljno do glavnog obroka.
Specijalista higijene u Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" dr Dragana Jović kazala je da celodnevna ishrana dece treba da bude raspoređena tako da se sastoji od obroka koje će dete pojesti u školi, kao i obroka koje će imati kod kuće, nakon nastave. Užina u školi bi trebalo da se sastoji od hleba, mleka ili mlečnog proizvoda, jaja ili kvalitetnog delikatesa i voća, kako bi se obezbedile neophodne belančevine životinjskog i biljnog porekla, kalcijum i vitamini A, D i C, objasnila je Jovićeva.
Pojedine osnovne škole u Beogradu, uz saradnju sa nutricionistima, organizuju ručak za đake koji pohađaju celodnevnu nastavu, dok u nekima mališani imaju mogućnost da užinaju u školi.
Pomoćnik ministra prosvete zadužen za učenički i studentski standard Zoran Trninić rekao je da je odluka o načinu ishrane prepuštena osnovnim školama i odlukama lokalne samouprave.
Sekretar beogradske Osnovne škole "Jovan Jovanović Zmaj" Branka Lazić rekla je Tanjugu da se školarci najčešće hrane u školskoj menzi, gde se za njih spremaju užine, kao i ručkovi za decu u celodnevnom boravku.
"Pridržavamo se preporuka nutricionista i kriterijuma u ishrani koje je on propisao, a roditelji sedam dana ranije znaju šta će se naći na jelovniku njihovog deteta", kazala je Lazićeva i napomenula da mališani svakodnevno uz obrok dobijaju voćne jogurte i vitamizirana mleka.
U osnovnim školama "Mihailo Petrović Alas" i "Vuk Karadžić" Tanjugu je rečeno da u školi ručak imaju samo oni učenici koji pohađaju celodnevnu nastavu i za njih se obroci sastavljaju uz konsultaciju sa nutricionistima.
Kada je reč o savetima stručnjaka za pravilnu ishranu dece, predsednik Republičkog zavoda za sport Jasminko Pozderac naveo je primer te ustanove u kojoj nutricionista zainteresovanima daje savete.
"Svako ko želi može u našoj ambulanti da se posavetuje sa nutricionistom na koji način da prilagodi ishranu treningu ili zdravom stilu života", rekao je Pozderac.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
