Izvor: Blic, 27.Mar.2010, 21:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pravda neće stići Miloševićeve ministre

Pravda još nije stigla 16 Miloševićevih ministara protiv kojih je 2001. godine tadašnje Ministarstvo finansija podnelo krivične prijave zbog pronevere i nenamenskog trošenja državnih sredstva. U momentu kada su pokrenuti, ovi postupci trebalo je da naprave rez sa pređašnjih represivnim i korumpiranim režimom. Devet godina kasnije, mnogi postupci su obustavljeni ili prekinuti, drugi su još u fazi istrage, a manji broj je stigao do optužnica i suđenja. Nisu položili račune: Zajednička >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Vlada socijalista i radikala

Prema nalazu budžetske inspekcije, na osnovu kojeg je Ministarstvo finansija podnelo prijave, iz republičkog budžeta nenamenski je potrošeno 2,673 milijarde dinara, a nezakonito 1,573 milijarde. Utvrđeno je da i je iz sredstava solidarnosti nenamenski potrošeno 1,082 milijarde dinara.

Do sada je samo u jednom slučaju doneta presuda, koja, međutim, nije pravosnažna. U pitanju je radikal Branislav Blažić, predsednik opštine Kikinda i bivši ministar ekologije u Vladi Mirka Marjanovića koji se teretio da je oštetio budžet za 2,3 miliona dinara, između ostalog, kupujući državnim parama knjige odabranih autora Centralne otadžbinske uprave Srpske radikalne stranke.

Procesi protiv onih koji se terete za daleko veće pronevere su u najboljem slučaju stigli do suda, a gotovo je neverovatno da se u velikoj većini slučajeva tek stiglo do zakazivanja glavnog pretresa.

U slučaju najpoznatijeg među osumnjičenima - Milovana Bojića, bivšeg ministra zdravlja, već nekoliko dana nakon pada Miloševićevog režima, policija je otkrila da je Bojić na Institutu imao crnu deviznu blagajnu. Vlasti su tada tvrdile da imaju dokaze da je kroz nju prošlo više od pola miliona maraka, da novac iz tajnog sefa nije bio nigde evidentiran i da je po Bojićevim nalozima davan na ruke odabranima. Bojić je sumnjičen da je državnim parama plaćao i kućnu pomoćnicu, kao i 14 medicinskih sestara sa Instituta koje je angažovao za negu svojih roditelja.

Otkriven je i njegov račun u švajcarskoj banci, koji je tada navodno zamrznut, ali se danas o tome uopšte ne govori. Za neke od ovih kriminalnih radnji beogradsko tužilaštvo je tih godina pokušalo da Bojića izvede pred sud, ali je istraga stopirana jer ga je od krivičnog progona štitio poslanički imunitet.

Protiv Bojića je postupak u početku vođen pred Okružnim sudom, a zatim je 2005. godine predmet prosleđen Drugom opštinskom sudu. Sada se nalazi u Prvom osnovnom sudu, gde je poslednje ročište održano 8. marta. Protiv Bojića se vodi i drugi postupak po prijavi MUP-a Srbije. Kako je za naš list rekao Tomo Zorić, portparol RJT, drugom opštinskom javnom tužilaštvu dostavljen je nacrt optužnice iz opštinskog javnog tužilaštva po prijavi MUP-a. Glavni pretres je zakazan 12. april.

Osim Bojića, optužnice su podignute i protiv bivših ministara građevine i trgovine, Branislava Ivkovića, kome je glavni pretres održan u novembru, i Zorana Krasića, koji je u decembru podneo prigovor na optužnicu na koji još nije odgovoreno. U slučaju Slobodana Čerovića, bivšeg ministra turizma, glavni pretres je održan u februaru, a sledeće ročište još uvek nije zakazano, dok u slučaju Leposave Milićević koje je optužena kao neposredni izvršilac „udruživanja radi štetne delatnosti protiv zdravstva u Srbiji" suđenje još nije ni zakazano.

Istraga se trenutno vodi samo protiv troje bivših ministara. Najinteresantniji je bivši ministar poljoprivrede Jovan Babović koji je po krivičnoj prijavi oštetio budžet Srbije za više od 24 miliona dinara zaključujući štetne ugovore sa firmama poput „Mone", turističke agencije „Cepter pasport", kao i nezakonitim trošenjem novca Ministarstva poljoprivrede. Na istoj listi nalazi se i Živanko Radovančev, takođe bivši ministar poljoprivrede, kao i Dragoljub Janković, bivši ministar pravde.

U svim ostalim slučajevima istraga je obustavljena ili se od krivičnog gonjenja odustalo. Protiv bivšeg ministra sporta Zorana–Bakija Anđelkovića krivična prijava je u startu odbačena zbog nedostatka dokaza. Istraga je obustavljena i protiv Ratka Marčetića, bivšeg ministra saobraćaja i veza. U slučaju eksministra finansija Borislava Milačića, koji se sumnjičio da je oštetio budžet za oko 200 miliona dinara, nakon sprovedene istrage tužilac je odustao od krivičnog gonjenja. Postupak je obustavljen i protiv Ratka Marčetića, bivšeg ministra saobraćaja i telekomunikacija, koji se teretio da je državnom budžetu naneo štetu od oko 300.000 dinara.

Zbog smrti se odustalo od gonjenja Aranđela Markićevića, bivšeg ministra pravosuđa.

Imena iz krivičnih prijava

Ministarstvo finansija je krivične prijave podnelo protiv Tomislava Milenkovića, Branislava Ivkovića, Aranđela Markićevića, Dragoljuba Jankovića, Zorana Anđelkovića, Vlajka Stoiljkovića, Borislava Milačića, Jovana Babovića, Živanka Radovančeva, Zorana Krasića, Slobodana Čerovića, Milovana Bojića, Leposave Milićević, Branislava Blažića, Željka Simića i Ratka Marčetića.

Politička opstrukcija i loše pravosuđe Žarko Korać

Žarko Korać: Da li neko namerno odugovlači

Primeri sporosti i čak nedostižnosti pravde u slučajevima bivšim ministarstva iz Miloševićevog režima samo su deo u nizu sličnih procesa koji nikada nisu privedeni kraju. Šta se desilo sa prijavama koje je nakon 5. oktobra novo rukovodstvo Državne bezbednosti podnelo protiv bivšeg vrha tajne službe zbog iznošenja dokumenata, šta se desilo sa procesima protiv Siniše Vučinića, tadašnjeg člana SRS protiv koga su već bile podnete prijave u momentu kada je pretio novinaru „Vremena "Milošu Vasiću i meni? Zašto je dozvoljeno da se slučaj protiv vladike Pahomija a namerom vodi tako da zastari? Moraju se postaviti pitanja da li neko ko ima dovoljnu moć namerno odugovlači, da li je postoji politička opstrukcija ili je problem u (ne)radu sudova. Srpska javnost ni ne zna koliko je takvih slučajeva namerno opstruirano do zastarenja i ko ima interes da stvari budu takve. Pošten i nevin čovek sigurno ne, jer je njemu u interesu da bude oslobođen na sudu, a ne da proces zastari a sumnja zauvek ostane.

Slobodan Beljanski

Slobodan Beljanski: Kupuju sebi sigurnost

Ako je ovaj podatak tačan, on govori bar dve stvari. Prvo, da su sudovi podložni političkom uticaju i, drugo, da je takozvana politička klasa, izuzev kada se takmiči za vlast i položaje, jedinstvena u odnosu na sve druge opasnosti, a pre svih na opasnost od nezavisnog pravosuđa. U tom pogledu postoji specifična vrsta solidarnosti među političarima. Ona garantuje da će im greške koje trenutno čine biti oproštene, kao što su ih oni sami oprostili svojim prethodnicima. Imajući u vidu da se politika umešala i u poslednju reformu pravosuđa, mali su izgledi da se u tom pogledu bilo šta izmeni.

Dragoljub Mićunović

Dragoljub Mićunović: Procesi se moraju privesti kraju

Očigledno je da je u slučajevima bivših Miloševi­ćevih ministara nekoliko faktora uticalo na to da devet godina od podnošenja krivičnih prijava procesi ne budu završeni. Između ostalog, to su nejednako prisustvo političke volje da se stvar dovede do kraja i česte promene vlasti, ali najveći krivac je loše stanje u pravosuđu, koje je imalo takvu neažurnost da je obesmišljavalo svaku moguću pravdu. Moj lični stav je da se sve mora preispitati i da se ne sme dozvoliti zastarevanje ovih slučajeva jer je važno da vidimo šta se zapravo dešavalo i da to onda postane deo naše političke istorije. Kako stvari sada stoje, ne znam, ali u svakom slučaju, da bismo i sada odgovarali na vrlo velike izazove u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala koji sigurno ima duboke korene i u prethodnim režimima, važno je da se u celosti obuhvati ponašanje svih državnih faktora.

Nastavak na Blic...