Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 10.Apr.2010, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potvrđena pogibija poljskog predsednika
VARŠAVA/MOSKVA - U avionu poljskog predsednika Leha Kačinjskog, koji se danas srušio na vojnom aerodromu kraj Smolenska u Rusiji, bilo je ukupno 88 putnika, a nesreću niko nije preživeo, rekao je portparol poljskog Ministarstva inostranih poslova Pjotr Paškovski.
"Na žalost, niko od 88 ljudi koji su se nalazili u avionu nije preživeo nesreću", kazao je Paškovski.
"Sve ukazuje na to da predsednika i prve dame nema među živima", kazao je u Varšavi portparol poljskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Ministarstva inostranih poslova.
Na predsedničkoj palati u Varšavi zastava je spuštena na pola koplja, a pred sedištem poljskog predsednika okuplja se veliki broj Varšavljana i pali sveće.
U avionu bilo 96 ljudi, među kojima 88 članova delegacije
Rusko Ministarstvo za vanredne situacije saopštilo je da je u poljskom avionu koji se jutros srušio kod Smolenska, na zapadu Rusije, bilo 96 ljudi, od kojih 88 članova poljske delegacije koja se zaputila na komemoraciju povodom 70. godišnjice masakra u Katinskoj šumi.
Rusko Ministarstvo inostranih poslova prethodno je saopštilo da je u avionu bilo 132 ljudi, dok je portparol poljskog Ministarstva spoljnih poslova Pjotr Paškovski rekao da je na spisku putnika bilo 89 ljudi, od kojih se jedan čovek nije ukrcao na let, ali nije pominjao broj članova posade, preneo je Rojters.
Kačinjski je prvi poljski lider koji je izgubio život u nesreći od 1943. godine, kada je u avionskom udesu kod Gibraltara poginuo general Vladislav Sikorski, šef vlade u emigraciji tokom Drugog svetskog rata.
Paškovski je kazao da će imena poginulih biti saopštena čim bude provereno ko je zaista putovao s predsednikom Kačinjskim i njegovom suprugom.
"Bez obzira na političke razlike izgubili smo intelektualnu elitu naroda", kazao je u prvom reagovanju nakon nesreće bivši poljski predsednik Leh Valensa koji je bio žestoki oponent Kačinjskom.
"Premijer Donald Tusk plakao je kada sam mu saopštio tu strašnu vest", kazao je šef poljske diplomatije Radoslav Šikorski.
Upravnik Smolenske oblasti u Rusiji Sergej Anufjev rekao je takođe da nema preživelih u nesreći koja se dogodila oko 11 časova po lokalnom vremenu (7 časova po srednjeevropskom vremenu).
Dužnosti šefa države preuzeo je predsednik Sejma poljskog parlamenta Bronjislav Komorovski, a premijer Donald Tusk sazvao je ministre u Varšavu na vanrednu sednicu vlade u 13 časova.
Premijer Tusk razgovarao je povodom nesreće telefonom s premijerom Rusije Vladimirom Putinom.
Predsednik Sejma ima 14 dana da objavi datum prevremenih predsedničkih izbora koji moraju da se održe u roku od 60 dana od objavljivanja odluke o raspisivanju.
Redovni izbori za šefa države koga Poljaci biraju direktno bili su planirani za jesen, a Leh Kačinjski je samo dan uoči pogibije najavio da će se ponovo kandidovati.
U nesreći su, pored predsednika Leha Kačinjskog i njegove supruge Marije, poginula i dva potpredsednika Sejma poljskog parlamenta, potpredsednica Senata, četvoro najbližih saradnika Kačinjskog u predsedničkoj kancelariji, šef Biroa za nacionalnu bezbednost, načelnik Generalštaba poljske armije, 11 poslanika, dva sentatora, poljski ombudsman.
Tadić: Nećemo zaboraviti iskrenog prijatelja Srbije
Predsednik Srbije Boris Tadić izrazio je danas najdublje saučešće poljskom narodu i njegovoj vladi zbog velike tragedije koja ih je pogodila, kada su predsednik Leh Kačinjski i veliki broj zvaničnika te zemlje poginuli u avionskoj nesreći kod Smolenska.
"Primite izraze najdubljeg saučešća u ime građana Srbije i moje lično ime. Tragedija koja se dogodila, u kojoj je poginuo predsednik Kačinski i drugi zvaničnici vaše države, duboko nas je pogodila", navedeno je u telegramu saučešća koji je uputio predsednik Srbije.
Predsednik Tadić je naveo da je poljski predsednik Kačinski bio iskreni prijatelj Srbije i da mi to nikada nećemo zaboraviti.
Saučešće predsednice Skupštine Komorovskom
Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović uputila je telegram saučešća predsedniku poljskog parlamenta Bronislavu Komorovskom povodom jutrošnje tragične avionske nesreće.
"U ime svih poslanika Narodne skupštine Republike Srbije i u svoje lično ime primite izraze najiskrenijeg saučešća povodom tragične smrti predsednika Republike Poljske gospodina Kačinjskog, njegove supruge, funkcionera, putnika i članova posade koji su danas izgubili živote u avionskoj nesreći", navodi se u telegramu.
Saučešće Dačića ambasadoru Poljske
Zamenik predsednika Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić uputio je, povodom današnje avionske nesreće telegram saučešća ambasadoru te zemlje u Beogradu Andžeju Jasionovskom.
"U ime Ministarstva unutrašnjih poslova i u svoje ime upućujem Vam izraze dubokog saučešća povodom pogibije predsednika i članova državnog vrha", navodi se u telegramu.
Saučešće Cvetkovića poljskom premijeru i narodu
Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković izrazio je saučešće premijeru Poljske Donaldu Tusku i poljskom narodu zbog tragične avionske nesreće.
"U ime Vlade Republike Srbije i u svoje lično ime, izražavam najdublje saučešće zbog teške tragedije koja je zadesila Poljsku. Srbija iskreno saoseća sa narodom Poljske", navodi se u telegramu saučešća premijera Cvetkovića.
U avionu koji se srušio kraj Smolenska bili su i šef Instituta pamćenja naroda i predstavnici poljskih boračkih organizacija i organizacija porodica katinskih žrtava.
"Među osobama koje su bile u avionu bio je i predsednik Poljskog olimpijskog komieta Pjotr Nurovski", kaže se u saopštenju Poljskog olimpijskog komiteta.
Navodi se da je predsednik nacionalnog olimpijskog komiteta Poljske putovao u Smolensk da bi na grobove nekadašnjih poljskih olimpijskih šampiona, ubijenih u Katinskoj šumi 1940. godine, položio venac.
Poljski mediji najpre su javili da je u avionu bio i predsednikov brat blizanac Jaroslav Kačinjski, bivši premijer Poljske, ali ta informacija nije zvanično potvrđena.
Problemi pri sletanju aviona
Portparol poljskog MIP-a Pjotr Paškovski rekao je novinarima u Varšavi da se avion TU-154 srušio oko 1,5 kilometar od aerodroma u Smolensku.
Piloti aviona predsednika Kačinjskog TU-154 iz za sada nepoznatih razloga odlučili su da slete jutros na vojni aerodrom u Smolensku iako im je kontrola leta zbog guste magle preporučila da lete u Minsk ili Moskvu.
Prema izveštajima poljskih medija piloti su četiri puta pokušavali da slete, a u poslednjem pokušaju avion je zakačio drveće, srušio se i zapalio.
Piloti su imali problema sa sletanjem zbog guste magle, pokušali su da dignu avion ponovo u vazduh, ali zakačili su krošnje drveća, nakon čega se čuo udar, a avion se zapalio, javljaju poljski mediji.
Uzrok avionske nesreće kod Smolenska možda je bila greška pilota, izjavio je portparol lokalne vlade tog grada na zapadu Rusije, Andžej Jevsejenkov.
"Pilotu je savetovano da sleti u Minsk, ali je odlučio da sleti u Smolensk", rekao je Jevsejenkov, preneo je Rojters.
Šojgu: Putanja aviona potvrđuje odstupanja
Iz Moskve je na mesto nesreće upućen ruski ministar za vanredne situacije Sergej Šojgu, a, kako je naveo izvor Itar-tasa, poslat je i tim najboljih istražitelja i policijskih detektiva centralnog biroa Istražnog odbora ruskog tužilaštva, koji imaju dugogodišnje iskustvo u istragama avionskih nesreća.
Ruski ministar za vanredne situacije Sergej Šojgu izjavio je u Smolensku da putanja kojom je leteo avion, u kojem su se nalazili poljski predsednik Leh Kačinski i drugi zvaničnici, odstupala od predviđene po visini i drugim parametrima.
"Na mestu gde se dogodila katastrofa pronađene su obe crne kutije. Njihova analiza je već počela, a putanja leta poljskog aviona potvrđuje da je postojalo odstupanje od predviđenog i po visini i po širini i to najmanje 150 metara. Avion je potpuno uništen", rekao je ministar Šojgu koji se nalazi na licu mesta, preneo je Itar-tas.
"Tela nastradalih biće već danas upućena u Moskvu radi identifikacije", dodao je Šojgu.
Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev je imenovao komisiju vlade, s premijerom Vladimirom Putinom na čelu, da istraži okolnosti udesa, navedeno je prethodno u saopštenju pres službe Kremlja.
Kačinjski je danas na groblju u Katinskoj šumi, sa porodicama nekih od 22.000 poljskih vojnih zarobljenika koje je u proleće 1940. godine po naređenju Staljina streljala sovjetska tajna policija, trebalo da oda poštu žrtvama na 70. godišnjicu tog zločina.
Saučešće Medvedeva i Putina
Predsednik i premijer Rusije, Dmitrij Medvedev i Vladimir Putin uputili su poljskim zvaničnicima saučešće povodom tragedije koja je pogodila Poljsku zbog smrti predsednika te zemlje Leha Kačinjskog i velikog broja zvaničnika u današnjoj avionskoj nesreći na zapadu Rusije, saopšteno je iz Kremlja.
Medvedev je izrazio saučešće predsedniku parlamenta Bronislavu Komorovskom, a u telefonskom razgovoru s poljskim premijerom Donaldom Tuskom izjavio da je u "ovom teškom danu, ruski narod uz narod Poljske", saopštila je pres služba Kremlja.
Medvedev je rekao da je, kao i svi ruski građani, "duboko potresen" zbog ove tragedije i najavio pokretanje istrage o nesreći, u saradnji sa poljskim službama, preneo je Itar-Tas.
Ruski premijer Putin izrazio je saučešće svom poljskom kolegi Tusku, s kojim je telefonom razgovarao o mogućim uzrocima nesreće.
Medvedev je obavestio poljskog premijera da je naredio sprovođenje potpune i temeljne istrage o uzrocima nesreće, u tesnoj saradnji s nadležnim poljskim službama.
Biografija Leha Kačinjskog
Predsednik Poljske Leh Kačinjski, koji je poginuo jutros u avionskoj nesreći na zapadu Rusije, srpskoj javnosti poznat je kao jedan od doslednih protivnika nezavisnosti Kosova.
Zbog toga je veoma oštro kritikovao poljsku vladu koja je imala suprotan stav.
Kačinjski je i inače bio poznat po osobenom nastupu i britkom jeziku, zbog čega je izazivao pažnju javnosti, i van granica svoje zemlje, a u Poljskoj je ne retko bio inspiracija satiričnim komentarima.
Tako je svojevremeno novinar Jerži Pilčje Kačinjskog u svojim tekstovima nazivao "kačka", što znači "patka", a predsednik je pokrenuo parnicu protiv njega. Sud je doduše ocenio da poređenje s tim pernatim životinjama nije protivzakonito i uvredljivo, ali je slučaj ostao zabeležen u hronologiji političkog života Poljske.
Kačinjski je politikom počeo da se bavi kao student prava na Univerzitetu u Varšavi, krajem šezdesetih godina, kao otvoreni protivnik komunističkog režima i aktivista Komiteta za odbranu prava radnika i Nezavisnog sindikata.
Godine 1980. pridružuje se sindikatu Solidarnost koji je predvodio Leh Valensa. Deceniju kasnije, nakon pada komunističkog režima i Valensinog stupanja na vlast, postaje član parlamenta.
Valensa i Kačinjski okončali su saradnju 1992. zbog suprotnih stavova o pojedinim pitanjima.
U vladi premijera Jiržija Buseka obavljao je dužnosti ministra pravde.
Godine 2001. zajedno s bratom blizancem Jaroslavom osniva konzervativnu stranku Pravo i pravda i na njenom kormilu ostaje do 2003.
Za gradonačelnika Varšave izabran je 2002.
Kruna njegove političke karijere bio je trijumf na izborima 2005. i izbor za šefa države.
Neki analitičari su to doživeli kao nepotizam, budući da je njegov brat Jaroslav postao premijer i predvodio vladu sve do poraza na izborima 2007.
Leh Kačinjski rođen je 18. juna 1949.
Njegov otac Rejmund bio je inženjer, a majka Jadviga filolog.
Od brata blizanca razlikovao ga je jedino mladež na levom obrazu.
Braća Kačinjski su 1962. glumila u filmu "Dvojac koji je ukrao mesec".
I žena Marija poginula je zajedno sa njim u istoj avionskoj nesreći. Iza njih je ostala ćerka Marta.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
