Izvor: Blic, 22.Okt.2013, 14:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potrošači: Ne dozvolimo GMO, zaštitimo domaću proizvodnju
Država bi trebalo da donosi zakone koji štite domaću konvencionalnu i organsku poljoprivrednu proizvodnju, a ne da forsira izmene zakona kojima se dozvoljava promet GMO proizvoda, istakli su predstavnici nekoliko udruženja potrošača na današnjoj konferenciji za novinare.
Oni su podsetili da ukidanje zabrane prometa GMO nije uslov za pristupanje Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji niti Evropskoj uniji, kao što to mnogi zvaničnici u našoj zemlji ovih dana tvrde. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Predstavnik udruženja potrošača “Ekološka vizija” Miroljub Aleksić rekao je da su tu po sredi neki drugi interesi i dodao da predloženim Nacrtom zakona o zaštiti potrošača država u velikoj meri obesmišljava potrošačka prava.
On je podsetio da je u Srbiji poslednjih godina održano više naučnih skupova na kojima je ukazivano da je GMO štetan po ljudsko zdravlje, mnoge lokalne samouprave su donosile akte kojima štite svoju teritoriju od GMO, na snazi je, kao i u mnogim zemljama u svetu, zakon koji se zabranjuje promet i proizvodnja GMO, a ministar poljoprivrede Dragan Glamočić se zalaže za uvođenje GMO u Srbiji.
- Zvuči frapantno izjava ministra Glamočića da nema validnih dokaza da je GMO štetna po zdravlje - rekao je Aleksić podsetivši na tvrdnju ministra spoljne i unutrašnje trgovine Rasima Ljajića da Srbija mora da dozvoli GMO zarad Svetske trgovinske organizacije, i da je otpor građana posledica neznanja.
S obzirom na to da će promet GMO, kako sada stvari stoje, najverovatnije biti dozvoljen u Srbiji, neophodno je u zakon o zašiti potrošača uneti izmene koje se odnose na precizno deklarisanje ovih proizvoda kao i rigorozne kazne za nepoštovanje zakona, naveo je on.
Aleksić je podsetio da je uprkos zakonu koji zabranjuje promet i proizvodnju, GMO već prisutan u Srbiji, te da je 2010. godine pronađeno više od 200 tona GMO soje na poljima u Srbiji, što je količina koja se ne može smatrati eksperimentalnom.
Prema njegovim rečima procenjuje se da je u Srbiji trenutno između šest i 10 hiljada hektara prekriveno GMO sojom.
Predstavnik Pokreta potrošača Beograda Petar Bogosavljević je naveo da bi država umesto što forsira izmene zakona o GMO, trebalo da donese zakone kojima se štiti konvecnionalna i organska proizvodnja od GMO, što ne bilo u koliziji sa nekim međunarodnim zahtevima.
On je podsetio da je Privredna komora Srbije u saradnji sa vladom donela akt o Srbiji bez GMO kao i da je veliki broj opština u zemlji usvojilo dokumenta kojima štite svoju teritoriju od GMO.
“Srbija je suviše mala zemlja da bi dozvolila GMO, jer bi to uništilo njenu konvencionalnu i organsku proizvodnju”, naveo je Bogosavljević.
Predstavnici nekoliko udruženja postrošača su takođe naveli da je najveća zamerka predloženom Nacrtu zakona o zaštiti potrošača upliv države u sektor zaštite potrošača.
Ovim zakonskim predlogom predviđeno je formiranje Centra za rešavanje potrošačkih sporova koji će funkcionisati pod kontrolom države, a gotovo svuda u svetu potrošačima u ostvarivanju prava pomažu organizacije nevladinog sektora.
Udruženja potrošača su najavila stvaranje saveza nezavisnih udruženja koja se bave zaštitom potrošača u Srbiji, jer su nezadovoljni uslovima koje je ministarstvo trgovine propisalo za evidenciju i dokazivanje reprezentativnosti ovih organizacija.
Oni su takođe predočili da čekaju mišljenje Ustavnog suda od koga su tražili odgovor o odluci o evidentiranju i reprezentativnosti organizacija koje se bave zaštitom potrošača.
Najčitanije SADA:
