Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 29.Okt.2011, 04:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potpisivanje ugovora sa mladim agronomima
BEOGRAD -
Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede organizovaće radni sastanak u "Sava centru", na kojem će biti potpisani ugovori između nezaposlenih inženjera poljoprivrede i predstavnika poljoprivrednih stručnih i savetodavnih službi.
Prema rečima resornog ministra Dušana Petrovića, do sada je raspoređeno 1.485 agronoma, a ima još 86 područja u Srbiji koja nisu popunjena, dok je 286 diplomiranih poljoprivrednih inženjera neraspoređeno, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ali su obučeni i mogu odu van mesta prebivališta.
Petrović je naveo da bi oko 400.000 porodica, koje se bave poljoprivredom, trebalo da budu korisnici te savetodavne službe.
On je rekao da očekuje do Nove godine period uhodavanja i ubrzo prve rezultate u toj akciji, izrazivši i uverenje da će to preobraziti poljoprivredu u Srbiji.
Ministarstvo je organizovalo obuku za nezaposlene diplomirane inženjere poljoprivrede, evidentirane u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.
Ministar Petrović je ranije ove godine ukazao da u Srbiji ima blizu dve hiljade nezaposlenih agronoma, što je nedopustivo s obzirom da se u zemlji poljoprivredom bavi dva miliona ljudi, a od agrara živi 700.000 porodica.
Petrović je naveo da mladi agronomi neće dobiti stalno zaposlenje, već će biti angažovani po ugovoru.
On je napomenuo da će agronomi davati poljoprivrednicima savete i instrukcije koje ratarske kulture mogu da seju i uzgojem koje stoke treba da se bave, u zavisnosti od dela zemlje u kojem žive kako bi postigli što veću efikasnost proizvodnje i povećali zaradu.
Srbija, prema navodima stručnjaka Privredne komore Srbije (PKS), sada ima oko 4,2 miliona hektara obradivog zemljišta, a najnovije procene pokazuju da je u parlogu približno 600 hiljada hektara, dok je zastupljenost inžinjera i drugih stručnjaka u domaćem agraru daleko manja nego u razvijenim zemljama.
Postojeći zasadi u Srbiji su ekstenzivni, jer u setvi i dalje dominiraju žitarice, sa oko 77 odsto, dok je zastupljenost industrijskog bilja, povrća i krmnog bilja svega 23 odsto, navode u PKS.
Takva nezadovoljavajuća setvena struktura bi moglo da se promeni i aktivnošću mladih agronoma koji bi trebalo zemljoradnicima da ukažu na prednosti plodoreda i većeg forsiranja industrijskog bilja, na račun tradicionalnih kultura kao što su kukuruz i ozime žitarice.
Agronomi koje je angažovalo Ministarstvo poljoprivrede trebalo bi, između ostalog, da daju korisne savete i poljoprivrednicima koji se već bave stočarstvom, ili nameravaju da uzgajaju stoku.
Broj stoke u našoj zemlji je, naime, u protekle dve decenije opao po godišnjoj stopi od tri do četiri odsto i sada smo po udelu stočarske produkcije u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji daleko ispod razvijenih zemalja EU.
U PKS ukazuju da posebno zabrinjava drastičan pad priplodne stoke, a i proizvodnje mesa koja opala u minule dve decenije oko 150 hiljada tona, na približno 457 hiljada tona.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
