Izvor: Blic, 28.Jul.2010, 01:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Postepeno rezanje subvencionisanih kredita

Do kraja godine Vlada Srbije ne namerava da ukine subvencionisane kredite građanima i privredi. Nakon detaljne analize postignutih efekata, biće doneta odluka koji će zajmovi biti obustavljeni 2011, a izvesno je i da će iznosi biti smanjeni. Opstaće subvencionisani krediti za likvidnost i investicije, kao i stambeni, ali je vrlo verovatno da će biti ukinuti oni za koje nema tražnje, a koriste ih građani, na prvom mestu turistički, saznaje “Blic” u Vladi.

Ovakav potez >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je i logičan, s obzirom na to da je i Međunarodni monetarni fond još ranije sugerisao da bi subvencionisane kredite trebalo ukinuti jer opterećuju budžet.

Do sada je 10.000 preduzeća povuklo kratkoročni kredit za likvidnost. Najviše malih - 8.000, slede srednja preduzeća - 1.100 i 400 velikih. Banke su odobrile i 672 subvencionisana kredita za investicije.

Nebojša Ćirić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, za "Blic” objašnjava da su preduzeća dugoročna zaduživanja iskoristila da prevashodno povećaju kapacitete, a sve to imalo je agregatni efekat - koristi sa mikronivoa prenele su se na makronivo.

- Prave efekte subvencionisanih kredita znaćemo krajem godine, kada nameravamo da obavimo analizu. Subvencionisani zajmovi privredi doprineli su da se ublaži problem nelikvidnosti, imali su uticaj i da se poveća izvoz i da firme koje su korisnici ovih zajmova ne otpuštaju radnike - ističe Ćirić.

Koliko su subvencionisani krediti zapravo imali efekta? Sigurno da jesu, a sudeći po ekonomistima, mogli su da budu i veći. Vladimir Gligorov iz Bečkog instituta za "Blic” kaže da kada krediti značajno poskupe, centralna banka i budžet uvek gledaju da nekako pomognu preduzećima i domaćinstvima kako ne bi došlo do masovnog bankrotstva i nezaposlenosti.

- Pitanje je, dakle, da li su subvencionisani krediti bolji od nekih drugih mera. Subvencija nije dobra jer povećava neefikasnost. No, iz političkih razloga, kupovanja popularnosti, toj se meri pribegava pre nego, recimo, neposrednom preuzimanju obaveza preduzeća koja su u teškoćama. Ovo drugo podrazumeva i da vlasnici i kreditori snose određene gubitke, na šta se vlade teško odlučuju ako su u bliskim vezama sa upravo tim preduzetnicima. Ključno je da se sa subvencionisanjem kredita prestane što je pre moguće - naglašava Gligorov.

S druge strane, privrednici ne misle tako. Ninko Tešić, generalni direktor "Impol Sevala” iz Sevojna, kaže da u slučaju da Vlada donese odluku da ukine subvencionisane kredite, to nikako ne sme da bude odjednom.

- Zahvaljujući subvencionisanim kreditima za likvidnost, mi smo drastično povećali izvoz. Prošle godine izvezli smo aluminijuma, aluminijumskih traka i lima u vrednosti od 38,8 miliona evra, a samo za šest meseci ove godine 42,2 miliona evra - kaže Tešić.

Prošle godine ova kompanija je među prvima uzela subvencionisani kredit za likvidnost u vrednosti od četiri miliona evra, koji je u međuvremenu vratila, dok su se ove godine zadužili za osam miliona evra. Broj zaposlenih, a što je uslov za korišćenje ovih zajmova, nisu smanjivali.

- Pre vladine odluke da omogući subvencionisano kreditiranje, svi su se nalazili u zatvorenom krugu. Bankari nisu bili spremni da plasiraju sredstva bojeći se kako će krediti biti vraćeni, a privreda nije smela da se zaduži bojeći se neizvesnosti. Sa subvencionisanim kreditima sve se promenilo nabolje. Ali kriza je i dalje tu - ukazuje Ninko Tešić.

U bankama kažu da i dalje postoji veliko interesovanje preduzeća za subvencionisane kredite. Naročito za kratkoročne, za kupovinu obrtnih sredstava, za likvidnost i izvoz. Svi ih traže, i mala i srednja i velika preduzeća, a najviše iz oblasti prehrambene industrije, poljoprivrede i prerade metala.

- Tražnja je posledica više faktora, počev od povoljnih uslova pod kojima se krediti odobravaju, relativno prihvatljivi rokovi otplate, kao i tekuća nelikvidnost u kojoj se privreda nalazi. Zanimljivo je da je tražnja za investicionim kreditima u ovoj godini značajno viša u odnosu na 2009. godinu - kaže Bojan Kordić, izvršni direktor za poslove sa stanovništvom "Komercijalne banke”.

To, po mišljenju našeg sagovornika, može da bude signal da se polako prevazilaze poremećaji u poslovanju kod jedne grupe privrednika, kao i da oni smatraju da postoje mogućnosti da investiranjem utvrde svoje tržišne pozicije i tako spremno dočekaju izlazak iz krize. Ipak, i dalje postoji oprez.

Prosečan iznos investicionih zajmova, podaci su "Komercijalne banke” koja je najviše odobrila subvencionisanih kredita, jeste 180.000 evra, dinarskih kredita za likvidnost 18 miliona dinara, dok kredita sa valutnom klauzulom 358.000 evra. U "Unikredit banci” situacija je nešto malo drugačija, prosečan iznos kredita vezanih za evro je 225.000 evra, a kada je reč o dinarskim kreditima, oko 39 miliona dinara.

Za razliku od ostalih kredita, gde su primetna kašnjenja, klijenti poštuju rokove otplate. Kako kaže Bojan Kordić, kriterijumi odobravanja ove vrste zajmova ne odstupaju od kriterijuma odobravanja bilo koje druge vrste kredita.

- Banka se fokusira na poslovanje i adekvatnost tokova gotovine, a ne na obezbeđenje, jer u protivnom oslanjanje na obezbeđenje ne doprinosi adekvatnoj otplati kredita u ugovorenim rokovima - ističe Kordić.

Privreda

Vrsta kredita Broj Vrednost u evrima

Krediti za likvidnost sa valutnom klauzulom 3.061 269.703.115

Dinarski krediti za likvidnost 6.607 461.157.555

Ukupno za likvidnos 9.668 730.860.670

Investicioni kredit 672 71.810

Stanovništvo

Vrsta kredita Broj Vrednost u evrima

Potrošački krediti za automobile 5.599 38.148.864

Potrošački krediti za traktore 159 1.731.807

Ostali potrošački 6.037 28.394.339

Dinarski gotovinski 94.253 143.432.379

Dinarski potrošački 2.154 3.425.938

Građani traže keš

I interesovanje građana za kredite za subvenciju je veliko, a najviše se traže dinarski krediti. Kako kažu u "Unikredit banci”, građani se najčešće odlučuju za dinarske gotovinske kredite, koji u ukupnom broju odobrenih subvencionisanih kredita ove banke učestvuju sa više od 84 odsto. Osim toga, veće interesovanje postoji i za kredite za kupovinu automobila i potrošačke.

Inače, od početka primene programa subvencionisanih dinarskih kredita u bankama je odobreno pet kredita za turistička putovanja, 24 za poljoprivrednu mehanizaciju, za kupovinu tepiha 23, podne obloge 11, belu tehniku 150, a za računarsku opremu 16 subvencionisanih kredita.

Banke sa najviše odobrenih subvencija

1. Komercijalna banka

2. Banka Inteza

3. Unikredit banka

4. Alfa banka

5. Kredi banka Kragujevac

6. Čačanska banka

7. Findomestik banka

8. KBC banka

9. Rajfajzen banka

10. Privredna banka Beograd
Pogledaj vesti o: Stambeni krediti,   Subvencionisani stambeni krediti

Nastavak na Blic...

B92: Subvencionisani krediti do 2011.

Krediti.rs: Postepeno rezanje subvencionisanih kredita