Izvor: Blic, 21.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posle šest decenija našla brata i sestre
Posle šest decenija našla brata i sestre
LOZNICA - U Trbušnici kraj Loznice u subotu je upriličen neobičan porodični susret. Dobrinka Vukosavljević (62) iz Banje Koviljače prvi put se srela sa bratom po majci Jovanom Majstorovićem (59) i sestrama Koviljkom Radić, Vinkom Stankov i Ilinkom Koprivicom iz Milića u Republici Srpskoj. Čitavog zbog života Dobrinka nije ni znala da ima brata i tri sestre, niti su oni znali da imaju sestru u Banji Koviljači.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Ova neobična životna priča počela je još poslednjih godina Drugog svetskog rata, kada je u ratnom vihoru Jovana, trudna žena Ilije Stanišića iz Bosne pobegla preko Drine i došla u Srbiju. Porodila se u Šapcu i svoju tronedeljnu bebu ostavila dvema sestrama Ilić koje je upoznala tokom boravka u Srbiji u Donjoj Borini, kraj Loznice. One su prihvatile bebu i dale joj ime Dobrinka. Dobrinka je u Borini ostala sve do svoje 17. godine, kada se udala u Vukosavljeviće u Banju Koviljaču.
Dobrinkina majka Jovana, nakon što je sestrama Ilić ostavila bebu, vratila se u Bosnu, u Miliće, gde je saznala da joj je muž poginuo u ratu. Preudala se u porodicu Majstorović i u drugom braku rodila sina i tri ćerke. Svoju tajnu o prvom detetu čuvala je sve do 2005. godine i svoje 84. godine, kada je tu tajnu, pred samu smrt, saopštila sinu i ćerkama. Od tada su Jovan Majstorović i njegove sestre započeli potragu za starijom sestrom po majci. Na Sretenje ove godine dogovoren je susret za subotu, pa se tako vremensko klupko razmrsilo, niti su povezane, a delovi iskidanog porodičnog života su konačno spojeni.
Prvi susret familije Majstorović sa Dobrinkom i njenom decom i unučićima bio je zakazan je u jednom lokalu nedaleko od graničnog prelaza Trbušnica. Ovaj susret izmamio je nebrojene zagrljaje brata Jovana i sestre Dobrinke, koji sestru nije ispuštao iz zagrljaja u želji da nadoknadi izgubljene godine i u strahu da je ponovo ne izgubi. Akteri ove priče i dalje ne mogu da poveruju da su se sreli, poljupci se nisu mogli zaustaviti, a suze radosnice su stizale jedna drugu.
- Osećam se kao da letim nebu pod oblake i da se nekako širim. Za mene sada Drina nije granica - kazao je prilikom susreta Jovan Majstorović kroz suze, grleći sestru Dobrinku.
Dobrinka, kao usvojeno dete, konačno je došla do saznanja o svojim porodičnim korenima. Danas, kroz suze i u bratovljevom zagrljaju, kaže:
- Sretna sam da vidim sestre i moga brata. Iako sam narušenog zdravlja, sada me ništa ne boli, čini mi se da bih mogla da poletim. Dobrinka ima tri sina, ćerku i osmoro unučadi. I dok Dobrinkine sestre Vinka, Ilinka i Koviljka pokazuju majčinu sliku i evociraju uspomene, svi zaključuju da Dobrinka liči na majku, kako likom, tako i pokretom i gestovima.
Sudbina je htela da se davno izgubljeni brat i sestre sretnu na samo par stotina metara od Drine. Ono što je Drina nekada rastavila, danas je sastavila, a porodično stablo Majstorovića sada je bogatije za jedan veliki ogranak.
Peđa Stojanović
