Izvor: RTS, 23.Okt.2012, 18:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Poslanici o amnestiji i zaštiti podataka

Poslanici raspravljali o Predlogu zakona o amnestiji i dopunama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Zakon o amnestiji će poboljšati položaj osuđenih lica i smanjiti gužve u zatvorima, rekao ministar pravde Nikola Selaković.

18.14 - Skupština završila rad. Poslanici će sutra razmatrati Predlog zakona o preuzimanju imovine i obaveza banaka radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema Srbije.

17.20 - Skupština Srbije završila načelnu raspravu o Predlogu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << zakona o amnestiji i započela debatu o dopunama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

15.30 - Potpredsednica Skupštine Srbije Vesna Kovač sazvala za sutra u 10 sati novu sednicu parlamenta na kojoj će se razmatrati Predlog zakona o preuzimanju imovine i obaveza određenih banaka.

12.52 - Zakon o amnestiji je po svim standardima Evrope i predstavlja akt milosrđa Vlade, a ne samo političke volje, rekao poslanik Jedinstvene Srbije Petar Petrović.

12.42 - Poslanik LDP-a Bojan Đurić rekao da Zakon o amnestiji nije sistemsko rešenje i ocenio da će posledice biti štetne po pravdu i poredak. Priča o pravnoj reformi ostaje na margini, rekao Đurić.

11.25 - Promena Zakona o amnestiji poboljšaće položaj osuđenih lica, rekao ministar pravde Nikola Selaković obrazlažući Predlog zakona. Podsetio je da u zatvorima ima skoro 3.900 ljudi više od dozvoljenih kapaciteta.

10.27 - Druga sednica jesenjeg zasedanja Skupštine Srbije počela poslaničkim pitanjima.

Skupština Srbije počela je novu sednicu jesenjeg zasedanja, na čijem dnevnom redu je 10 akata. Tokom današnjeg dana poslanici su raspravljali o predlogu Zakona o amnestiji i dopunama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Parlament će sutra, na posebnoj sednici, raspravljati o Predlogu zakona o preuzimanju imovine i obaveza banaka, zbog čega će druga redovna sednica biti prekinuta.

Obrazlažući Zakon o amnestiji, ministar pravde Nikola Selaković rekao je da će od 8.000 osuđenih biti pušteno 3.600, od čega 1.100 odmah po stupanju zakona na snagu. Selaković je objasnio da će na slobodu biti pušteni osuđeni na kazne do tri meseca, a da će kazna biti prepolovljena osuđenima na kaznu od tri do šest meseci zatvora.

Ostale kazne biće umanjene za četvrtinu, osim u slučajevima osuđenih za najteža krivična dela, sa kaznama od 30 do 40 godina, kao i za krivična dela organizovanog kriminala, radnji protiv polnih sloboda, težeg oblika porodičnog nasilja i drugo, objasnio je ministar pravde.

Kazne će, takođe, biti umanjene za četvrtinu starijima od 70 godina, zbog humanih razloga.

Kada je reč o uštedama, donošenjem zakona budžetski troškovi smanjili bi se neposredno za 127 miliona dinara, odnosno 800 miliona dugoročno, rekao je Selaković. Selaković je naglasio da je amnestija opšte prihvaćen princip i da je primenjuju sva savremena zakonodavstva.

"Kapaciteti naše Uprave za izvršenje krivičnih sankcija su 7.500 lica, a u njima je na izdržavanju kazne 11.375 ljudi", rekao je ministar Selaković i podsetio da se u Srbiji poslednja amnestija dogodila u februaru 2001. godine.

Poslanik Srpske napredne stranke Vladimir Cvijan naglasio je da opozicione stranke ne treba da plaše građane da će usvajanjem Predloga zakona o amnestiji, ubice šetati ulicama Srbije, jer se to neće desiti.

"Hajde da ne širimo besmisleni strah među građanima da će ubice da šetaju ulicama", poručio je Cvijan u Skupštini Srbije odgovarajući na kritike opozicije, među kojima je i ona koju je uputila Snežana Malović, poslanik DS-a i bivša ministarka pravde, da će takav zakon omogućiti amnestiju i za Andriju Draškovića, Sretena Jocića, Uroša Mišića, Luku Karadžića.

Cvijan je naglasio da predloženi zakon neće omogućiti da ubice izađu na slobodu i da građani nemaju razloga da se plaše da će kriminalci šetati ulicom.

On je rekao da ni oni koji su primali mito neće biti amnestirani, osim ako nemaju više od 70 godina i istakao da će stupanjem na snagu zakona biti pušteni na slobodu samo oni koji su osuđeni na tri meseca, što je krivično delo poput nošenja lovačke puške na pogrešan način, dok će onima koji su osuđeni na tri do šest meseci kazna biti prepolovljena.

Podrška dopunama Zakona o zaštiti podataka

Dopune Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koje bi trebalo da omoguće da komunalna preduzeća uz redovne uplatnice šalju i uplatnice u humanitarne svrhe, ujedinile su stranke u Skupštini Srbije, čiji predstavnici uglavnom najavljuju podršku tom zakonskom rešenju.

Dopune Zakona predložio je poslanik Demokratske stranke Srđan Miković, na inicijativu Eparhije raško-prizrenske, koja je ukazala da ima problema u prikupljanju pomoći za narodne kuhinje na Kosovu i Metohiji.

Podršku Zakonu najavili su Ujedinjeni regioni Srbije, Nova Srbija i Demokratska stranka, Srpska napredna stranka je najavila da će zakon podržati ukoliko je u skladu sa međunarodnim standardima i zakonodavnim sistemom Srbije, a Demokratska stranka Srbije i poslanička grupa SPO-DHSS smatraju da predloženi akt treba popraviti amandmanima.

Predlagač zakonskog rešenja Srđan Miković naveo da je zadovoljan kako su njegove kolege u parlamentu raspravljale o tom aktu, a posebno time što su ga jednoglasno podržala tri nadležna odbora - za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, za ustavna pitanja i zakonodavstvo i za evropske integracije.

Miković je rekao da se njime ukida zabrana da "Infostan", "Elektrodistribucija" i druga komunalna preduzeća, uz redovne, šalju i uplatnice za humanitarne svrhe, ocenivši da će se na taj način znatno olakšati humanitarni rad.

Poslanik SNS Vladimir Cvijan je naveo da je toj poslaničkoj grupi drago što se navedeno zakonsko rešenje našlo pred parlamentom i istakao da predlagač zakona ima punu podršku SNS.

Poslanik DSS-a Milica Vojić Marković je istakla da taj predlog treba usvojiti što pre, jer će ljudi na KiM dobiti bar jedan obrok i poručila da ta stranka neće biti prepreka njegovom usvajanju, ali da bi bilo dobro da se amandmanima spreče moguće zloupotrebe. I u SPO - DHSS smatraju da je predlog načelno dobar, ali da se može još popraviti amandmanima.

Odbor za podržao propise

Dopune Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i Predlog zakona o upravljanju migracijama podržane su u načelu na sednici skupštinskog Odbora za evropske integracije.

Predlogom dopuna zakona o upravljanju migracijama predviđeno je da nadležnost Komesarijata za izbeglice bude proširena i na upravljanje migracijama i pomoći azilantima, a biće formirana i jedinstvena baza podataka o migracijama koju će moći da koriste svi državni organi koji se bave tom delatnošću.

Komesar za izbeglice Vladimir Cucić rekao je na sednici Odbora da će usvajanjem Predloga zakona o upravljanju migracijama biti znatno poboljšan položaj Srbije i dodao da se više od pet godina čeka da taj propis bude usvojen.

Povodom nesuglasica o novom rasporedu sedenja u poslanika u skupštinskoj sali, predsednik Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Zoran Babić rekao je da se nada da će se sa opozicionim DS-om postići kompromis o tom pitanju.

Babić je naveo da je predloženo da poslanici najjače stranke u vlasti sede u levom delu skupštinske sale gledajući iz ugla predsedavajućeg, a najveća opoziciona stranka na desnoj strani.

Član odbora iz DS-a Janko Radaković rekao je da poslanici te stranke ne žele da sede na mestima na kojima su ranije sedeli poslanici Srpske radikalne stranke, koja na majskim izborima nije prešla cenzus za ulazak u Skupštinu.

Nastavak na RTS...

Studio B: Poslanici o amnestiji i zaštiti podataka