Izvor: Blic, 26.Maj.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Porodica Čolić pet meseci na dnu reke
Porodica Čolić pet meseci na dnu reke
Tela Miladinke Čolić (34) iz Beograda i njene ćerke Radojke (17), čiji je nestanak prijavljen pre pet meseci, nađena su prekjuče u crvenom 'jugu' koji je sleteo s puta u rečicu Lubanj, blizu Bajakova, graničnog prelaza između Hrvatske i Srbije. Desetak dana pre u rečici je nađeno i telo dečaka za koga se sumnja da je Miladinkin sin Radiša (14). Dečak je sahranjen na groblju u Vinkovcima.
Naša policija još nije zvanično >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << obaveštena o ovom slučaju, iako su u automobilu, za kojim je raspisana potraga, nađeni Miladinkin i dečji pasoši. Zbog dugog stajanja u vodi, podaci i fotografije u dokumentima su izbledeli.
Automobil su našli radnici koji rade na izgradnji autoputa od Županje do međudržavnog prelaza Bajakovo. Još se ne zna kako je 'jugo' sleteo u Lubanj. Prema nezvaničnim informacijama, na telima Miladinke i dece nisu nađeni tragovi nasilja, ali će tačan uzrok smrti utvrditi hrvatski stručnjaci.
Čolići su 31. decembra 2004. krenuli u Donju Ostružnju kod Doboja, gde žive Miladinkini otac i sestra, s kojima je trebalo da proslave novogodišnje praznike. Miladinka se poslednji put javila mobilnim telefonom prijatelju u 6.26 sati i kazala da je prešla granicu. Nakon toga se njoj i deci gubi svaki trag.
- Miladinku smo poslednji put videli 30. decembra uveče. Rekla je da planira da krene rano ujutro da bi u očevom domu stigla da skuva sarmu za večeru, kao i da je kolače i tortu već spremila i da ih nosi. Dogovorili smo se da se javi čim stigne. Međutim, nije se javljala. Posumnjao sam da se njoj i deci nešto loše desilo - priča za 'Blic' Miladinkin stric Čedomir Radić, koji je i prijavio policiji nestanak porodice Čolić.
Radić je istog dana zvao našu i hrvatsku policiju, bolnice, ali nigde nije dobio informaciju o Čolićima. Ni Miladinkin otac nije mogao da mu potvrdi da su stigli u selo, pa je on otišao u policiju da prijavi nestanak. Tamo su mu rekli da deca imaju i oca, i da bi on to trebalo da uradi.
Radić je pozvao i Miladinkinog bivšeg supruga Radislava, ali on nije hteo da prijavi nestanak. Pošto i dalje nije bilo ni traga ni glasa od Miladinke i dece, Radić se obratio beogradskoj policiji.
- Policija je preko Interpola zatražila od kolega u Hrvatskoj i Bosni da provere hotele, restorane, bolnice, mrtvačnice, ali Miladinki i deci i dalje nije bilo traga. Usledili su meseci neizvesnosti i strepnje. Najčešće mi je padalo na pamet da su sleteli u Bosnu, da su kola zaglavljena u mulju i da njihova tela nikad neće naći - priča Radić.
Radić i njegova supruga Dobrila pričaju da je Miladinka radila u ćevabdžinici kod starog 'Merkatora'. Na poslu je, kažu, ostajala po dve smene da bi prehranila decu i gradila kuću.
- Nije znala za odmor, radila je noćne smene, bila je bleda kao krpa, ali je imala cilj da deci pruži što bolji život. Miladinkin suprug se uopšte nije brinuo o deci. Nikada nije otišao po njih u školu ili vrtić- kaže strina Dobrila.
Radojka je pohađala drugi razred Srednje kožarsko-tekstilne škole, a Radiša je bio učenik sedmog razreda OŠ 'Gavrilo Princip'. A. Ž. A.
