Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Apr.2010, 14:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Poreska reforma smanjuje opterećenja na zarade

BEOGRAD - Ministarka finansija Diana Dragutinović izjavila je da će najavljena reforma poreskog sistema Srbije stimulisati proizvodnju, zaposlenost i izvoz kroz smanjenje poreza i doprinosa na zarade i povećanje poreza na potrošnju.

Govoreći o povećanju poreza na potrošnju, Dragutinović je istakla da bi trebalo povećati oporezivanje cigareta i alkohola, tako što bi od naredne godine akcize na alkoholna pića bile po sadržaju alkohola, a ne po litru, a postoji prostor i za povećanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << akciza na cigarete, pošto prestanu obaveze države prema investitorima u duvansku industriju.

Dragutinović je na 11. sednici Skupštine Privredne komore Srbije istakla da se za sada utvrđuje samo smer te poreske reforme, a da će se o konkretnim povećanjima i smanjenjima porezima govoriti uporedo sa pripremanjem budžeta za 2011. godinu.

Ona je objasnila da je neophodno da poreska reforma bude prihodno neutralna, odnosno uporedo sa smanjenjem opterećenja na zarade, moraju biti pronađeni dodatni izvori prihoda, tako da budžetski deficit ne bude povećan.

Ministarka je podsetila da je stopa poreza na dodatnu vrednost (PDV) u Srbiji verovatno najniža u Evropi jer postoje dve stope od 18 i osam odsto, pri čemu je učešće robe koja se oporezuje nižom stopom poreza 40 odsto, tako da je suštinski stopa PDV-a 14 odsto.

"Ako neko želi da uporedi stopu PDV-a u Crnoj Gori, koja je 17 odsto, i stopu u Srbiji od 18 odsto, ne sme da zaboravi da u Crnoj Gori postoji samo jedna stopa, a u Srbiji dve - osam i 18 odsto", naglasila je Dragutinović.

Prema njenim rečima, učešće "sive ekonomije" u bruto domaćem proizvodu Srbije je oko 30 odsto, što je na nivou drugih istočnoevropskih zemalja.

Samo njenim prevođenjem u legalne tokove, što predlažu predstavnici privrede, ne bi bilo moguće "zatvoriti" budžetski deficit, u slučaju da se smanje porezi na zarade, ukazala je Dragutinović.

Ona je navela da je "siva ekonomija" najveća u oblasti zapošljavanja, a najmanja u sistemu PDV-a, gde je najteže utajiti porez, tako da bi poreska reforma trebalo da smanji poreze gde su utaje najveće, a poveća gde su najmanje.

Takav poreski sistem stimulisao bi izvoz jer bi smanjio troškove rada i povećao konkurentnost srpske privrede, a destimulisao uvoz i tako popravio platni bilans Srbije, rekla je ministarka.

Ona je naglasila i da poreska reforma može da pomogne da se sa jednog modela privrednog rasta pređe na drugi, ali da na to utiče i politika kursa, konkurentnosti radne snage, smanjenje administrativnih barijera, efikasno sudstvo.

Prema njenim rečima, uporedo sa poreskom reformom, Ministarstvo finansija radi na reformi javnih rashoda, tako da će do kraja godine biti usvojen zakon o fiskalnoj odgovornosti koji će ograničiti rashode države.

"Beneficirani" staž za poljoprivredu, što se tiče poreza

Poljoprivredna proizvodnja je vrlo specifična grana ekonomije sa značajnim učešćem u bruto-društvenom proizvodu zemlje (BDP) i zbog toga treba da ima "beneficirani status" i što se tiče poreske politike, izjavio je danas ministar poljoprivrede Saša Dragin.

Dragin je u Privrednoj komori Beograda rekao da ipak ne bi da se upušta u "tačne modele i način funkcionisanja poreske politike", dodajući da misli da "u ovoj vladi ima dovoljno kvalifikovanih ekonomista koji to znaju".

"Siguran sam da uz pomoć Privredne komore Srbije, Privredne komore Beograda i svih ostalih značajnih činilaca u ekonomskoj politici Srbije, to može da se dogovori u interesu poljoprivrednika", rekao je Dragin.

"Mi smo zadovoljni sa onim delom koji definiše manji porez na dodatu vrednost (PDV) u oblasti poljoprivrede i koji izlazi poljoprivrednicima u susret da ipak za taj porez ne snose isto opterećenje kao neki druge grane ekonomije", istakao je Dragin.

"S druge strane, moramo da shvatimo da smo mi agrarna zemlja i da je jedna od retkih novostvorenih vrednosti koje izlaze iz srpske privrede dolaze baš iz poljoprivrede", naglasio je Dragin, dodajući da srpska poljoprivreda učestvuje u BDP-u sa oko 10 odsto, a sa prerađivačkom industrijom ukupno 23 odsto."

On je ukazao da cene poljoprivrednih proizvoda na tržištu fluktuiraju u odnosu na tražnju na svetskom tržištu i više nijedna zemlja u svetu ne može da formira veštačku cenu tih proizvoda", kazao je Dragin, dodajući da je poljoprivreda iz tog razloga "jedna od najosetljivijih ekonomskih grana".

On je istakao da je agrar specifična grana jer je obrt sredstava u poljoprivredi uglavnom između šest meseci i godinu dana.

"Agrar je fabrika pod otvorenim nebom na koju utiče i klima", kazao je on i ukazao i da nijedan poljoprivrednik "ne može da zatvori štalu na šest meseci" i sačeka bolju cenu proizvoda.

Što se tiče poljoprivrednih penzija, Dragin je kazao da Ministarstvo poljoprivrede trenutno insistira na izmenama Zakona o penzijskom osiguranju, dodajući da mora postojati razumevanje da poljoprivrednici nemaju dovoljno sredstava da uplate sve "godine unazad".

"Tražimo da se isključivo izmiruju obaveze u visini jedne godine penzijskog osiguranja", naveo je Dragin, dodajući da su se predstavnici Ministarstva poljoprivrede sastali sa ministrom rada i socijalne politike Rasimom Ljajićem i potpredsednikom Vlade Jovanom Krkobabićem i tom prilikom "naišli na izuzetno veliko razumevanje".

On je napomenuo i da je načelna ideja da se za uplatu jedne godine penzijskog osiguranja, poljoprivrednicima obračuna kao da je uplaćeno još od šest mesecu do godinu dana unazad od te godine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...