Izvor: Blic, 07.Jul.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ponesite na posao i svoje emocije!
Savremeni tempo života i rada nameće nam veliki broj zahteva kojima se moramo konstantno prilagođavati. Da bismo bili uspešni u poslu kojim se bavimo, neophodno je ne samo da idemo u korak s vremenom nego i da budemo u stanju da se na osnovu postojećih znanja i informacija transformišemo i prilagodimo svoje sposobnosti budućim potrebama poslodavaca.
Na ovaj način postajemo mnogo konkurentniji na tržištu radne snage. Da bismo bili u mogućnosti da blagovremeno reagujemo, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << neophodno je pre svega da budemo svesni svojih sposobnosti, ali i nedostataka, te da budemo visoko motivisani i da konstantno radimo na njihovom otklanjanju!
Mnogobrojna istraživanja sposobnosti pokazala su da sam koeficijent inteligencije (IQ) nije dovoljna garancija za uspeh u poslu kojim se bavimo. Danas nam je za uspeh u poslu i životu uopšte, pored intelektualnih kapaciteta potreban i izuzetno visok koeficijent tzv. emocionalne inteligencije. Njihovom kombinacijom omogućen nam je i osiguran ne samo uspeh u poslu nego i u životu uopšte. Ova dva segmenta naše inteligencije u neposrednoj su vezi - i ne radi se o scenariju razvijen je „ili jedan ili drugi koeficijent", nego moramo paralelno raditi na konstantnom razvoju „i jednog i drugog". Korist od paralelnog razvoja vaše emocionalne inteligencije i vaših kognitivnih sposobnosti podrazumeva pre svega uspešan poslovni život, porast mentalnog i fizičkog zdravlja, kao i postizanje većeg kvaliteta u odnosima sa drugima. Socijalna inteligencija - predstavlja našu sposobnost razumevanja drugih ljudi, kao i povezivanja s njima. Emocionalna inteligencija (EI) ima svoje korene u našoj „socijalnoj inteligenciji". Kao što znamo emocije su osnovni deo onoga što jesmo i igraju važnu ulogu u našim odnosima sa drugim ljudima iz našeg okruženja. One se ne mogu zaobići, izostaviti ili preskočiti!
Međutim, većina nas je tradicionalno naučena da, kada ide na posao, „emocije ostavi kod kuće", sa idejom da bi trebalo, zbog veće efikasnosti i bolje produktivnosti na poslu, sve naše planove i poslovne odluke donositi isključivo hladne glave, bazirane samo na logici. Zapravo, ovakav stav garantuje da će potisnute emocije pre ili kasnije buknuti, uzrokovati sukobe sa kolegama i drugim ljudima iz našeg okruženja i posle svega negativno delovati na naše raspoloženje.
Ukoliko radimo na tome da usavršavamo i razvijamo svoju emocionalnu inteligenciju, ona će s vremenom postati kamen temeljac bolje saradnje sa drugima. Na taj način ćemo imati veću mogućnost da gradimo kvalitetnije odnose sa drugima, a takođe i da postajemo sve efikasniji. Neretko se kaže da je najveće rastojanje ono između uma (IQ) i srca (EQ)!
