Izvor: Blic, 15.Sep.2011, 03:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pomozite im da se priviknu na školu

Prvih šest meseci u đačkoj klupi prvaci se adaptiraju i navikavaju na nov život i novu ulogu. Ako se taj period ne odvija kako treba ili se po završetku privikavanja dete i dalje ne snalazi u novoj sredini, može se desiti da stekne niz kompleksa koji će ga pratiti i kasnije u životu. Evo još nekih situacija kod starijih đaka na koje treba odmah da reagujete.

O p e t j e d i n i c a! - Glavno oružje učitelja je ocena. Ona se smatra jedinim pokazateljem >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << školskog uspeha ili neuspeha. Dok čeka da mu učiteljica vrati kontrolnu vežbu, dete se najviše plaši slabe ocene. Zbog tog straha dete će uvek podsvesno izbegavati da iskaže vlastito mišljenje i ponudi nove, neproverene načine rešavanja zadataka. Jer deca brzo izvlače zaključak: "Grešiti je loše!” Zato se plaše da se ne istrče i ne naprave pogrešan korak.

- "Odlikaš” i "ponavljač” su etikete koje se stiču u školi, ali često ostaju za ceo život. I ne zna se koja od njih može više da vam upropasti život. Ponavljač je ubeđen da nema svrhe da se trudi jer je osuđen na neuspeh. A odlikaši su izloženi stalnom pritisku da opravdaju očekivanja sredine. Zanimljivo je da su trojkaši otporniji na komplekse jer nisu opterećeni ocenama.

Kako izbeći problem? - Mališanu treba objasniti da su sve ocene za đaka, da ne mogu (i ne treba) svi da budu odlikaši i da slabe ocene ne treba da ih obeshrabruju. Detetu posebno treba naglasiti da loša ocena nije konačna i da uvek može da se popravi. I ne zaboravite - pozitivna motivacija je uvek bolja od kazne!

P r o m e n a s r e d i n e - Prilikom prelaska u srednju školu menja se sistem zahteva, dolaze novi pedagozi i oni ne mogu odmah da zapamte svu decu po imenu, a kamoli da obrate pažnju na svakoga od njih pojedinačno.

Ako je u novoj školi vaš odlikaš popustio i ne uspeva da se izbori s obavezama, kod njega se javlja ozbiljan unutrašnji konflikt. "Razmažen” dobrim ocenama koje su bile i rezultat stare slave u osnovnoj školi, on ne želi da snizi svoje kriterijume, a nije više u stanju da bude među najboljima.

- Psiholozi nazivaju to tegobno, napeto stanje s osećanjem manje vrednosti i neadekvatnosti. Takva deca često postaju zavidljiva, po svaku cenu izbegavaju kritične situacije - na primer, razbole se pred pismeni zadatak ili kad treba da odgovaraju.

Kako izbeći problem? - Nikad nemojte svog odlikaša da zasipate neumerenim pohvalama da ne biste kod njega stvorili kompleks precenjivanja vlastitih sposobnosti. Uvek pohvalite samo konkretan rezultat: "Dobro si se spremio za diktat” umesto "Savršeno znaš engleski!” Ako dete već ima formiran osećaj manje vrednosti i neadekvatnosti, nipošto ga ne treba kaliti negativnom kritikom (ne umeš; ne znaš; najgori si), već treba skrenuti pažnju na onu oblast koja mu dobro ide i u kojoj može da se istakne. Kad bude nagrađivano za stvarne uspehe, dete će lakše podnositi kritiku i to će mu omogućiti da postepeno uskladi želje s mogućnostima.

T o j e n e p r a v d a! - Što se tiče odnosa s pedagozima, u sedmom i osmom razredu dete će najviše zaboleti problem nastavničke nepravde. Svaka nezaslužena ocena (s gledišta đaka) - bilo svoja, bilo tuđa - samo je mali kamen u temelju snažnog osećanja nepravde i ubeđenja da svuda oko njega vladaju laž i samovolja.

Kako izbeći problem? - Nastavnici zaista nisu uvek objektivni, ponekad daju nižu, ali i višu ocenu nego što đak zaslužuje. Ali dete treba naučiti da od toga ne pravi tragediju i da je to nešto što se svuda i svima događa i da će tako biti i na poslu i u životu uopšte. Roditelji od prvih školskih dana ne treba da ulepšavaju stvarnost jer će tako bolje pripremiti dete za teškoće i njihovo savladavanje.

Nastavak na Blic...