Izvor: Radio 021, 08.Okt.2014, 11:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Policajci ne znaju šta je diskriminacija
Policajci ne pokazuju nikakvu spremnost da prijavljuju diskriminaciju na koju naiđu. Skoro polovina ispitanika iz kriminalističke policije (47 odsto) nema čak ni stav prema tome šta je diskriminacija.
Reč je o projektu "Sprovođenje antidiskriminacionih politika u Srbiji", koji su uz podršku Evropske komisije radile Kancelarija za ljudska i manjinska prava i služba poverenika za zaštitu ravnopravnosti uz pomoć Kriminalističko policijske akademije. Po tom istraživanju, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << samo 25 odsto ispitanika u kriminalističkoj policiji, od 20 do 29 godina, smatra da je izjava "cigani smrde" govor mržnje. Najizraženiju distancu pripadnici kriminalističke policije imaju prema LGBT i HIV pozitivnim osobama, značajno više nego ostali građani.
"Problem je što pripadnici kriminalističke policije smatraju da zakon može da onemogući efikasno obavljanje policijskih zadataka. Pripadnici kriminalističke policije smatraju da je suzbijanje kriminala primarni zadatak, a zatim zaštita ljudskih prava", kaže istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Saša Đorđević.
Advokat Božo Prelević navodi da se nijedna od brojnih organizacija za ljudska prava ili zaštitu LGBT populacije u Srbiji nije oglasila nakon što je kragujevački policajac Dragiša Petković svoju pretnju sa Fejsbuka, "Ma trebalo je da ih ubiju, a ne tuku", objasnio cehovskom solidarnošću sa žandarmima koji su morali da čuvaju, kako je rekao, "pedere".
Prelević kaže da je poznato da najobičniji policajci ne znaju zakone koje sprovode. "Neko bi to morao da im objasni, ali je pitanje koliko i njihove starešine to znaju", kaže Prelević. On je podsetio i na slučaj Radomira Počuče, bivšeg portparola Protivterorističke jedinice (PTJ), koji je pozivao na ubistvo "Žena u crnom". I to je, po Prelevićevom mišljenju, isti slučaj – kršenje zakona od strane ljudi koji bi morali da ih sprovode.
U članu 13. Zakona o zabrani diskriminacije kao teški oblik diskriminacije navodi se "izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti po osnovu nacionalne, rasne ili verske pripadnosti, jezika, političkog opredeljenja, pola, rodnog identiteta, seksualnog opredeljenja i invaliditeta". U teške oblike spada i propagiranje diskriminacije putem javnih glasila.
Jedan od sagovornika Politike iz MUP-a Srbije ovaj problem opisuje rečima da je "sva materijalna i nematerijalna šteta koju napravi MUP manja od lopovluka i neznanja, s tim da se sa lopovlukom može izaći na kraj".
On objašnjava da ne postoji analiza poznavanja propisa pripadnika MUP-a, tačnije da ne postoji tačna evidencija koji su pripadnici MUP-a pohađali treninge i iz kojih oblasti. On objašnjava da policajci imaju takozvano mentorsko učenje u kojem mlađi uče od starijih, pa je pitanje koliko znaju i oni koji podučavaju, kao i oni koji treba da nauče. "Ne treba svaki policajac da bude pravnik i da poznaje sve zakone, ali je neophodno da znaju one propise sa kojima se svakodnevno suočavaju", kaže jedan policajac sa dugogodišnjim iskustvom.
