Izvor: Politika, 10.Jan.2014, 13:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Polarna zima u Americi zbog – globalnog zagrevanja
„Ledeno doba” je samo kratak hladni talas. – Novembar 2013. najtopliji novembar u istoriji planete. – Promena struje na Severnom polu zbog visokih temperatura?
Da li polarna zima na Havajima ili snegom i ledom okovana severoistočna Amerika u kojoj temperatura stiže i do rekordnih minus 50 stepeni Celzijusa ukazuju da nam preti ledeno doba i da više ne postoji strah od globalnog zagrevanja Zemlje? Odgovor na ovo pitanje je negativan, i on ne stiže samo od klimatologa, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << već i od prirode, jer dok u Americi i Kanadi besni snežno nevreme, u Sibiru, na Aljasci, ali i na Starom kontinentu temperature su gotovo prolećne.
Baš globalno zagrevanje, smatraju stručnjaci, donosi sa sobom nagle smene toplih i hladnih perioda, s tim što su ovi hladni, praćeni vremenskim nepogodama sve ređi: sredinom prošlog veka na američkom kontinentu svaka treća ili četvrta zima bila je kao sadašnja. U poslednjih 15 godina, međutim, ovako niske temperature u snegom zavejanoj Americi ipak nisu zabeležene, što je još jedan od pokazatelja da smo svedoci globalnog zagrevanja planete.
A da se klima menja najbolje pokazuje i činjenica da je novembar 2013. ušao u istoriju kao najtopliji novembar u svetu od kada se obavljaju sistemska merenja temperature. U ovom mesecu zbog visokih temperatura na Severnom polu takozvana cirkumpolarna struja zadržavala se severnije od 65. stepena geografske širine, objašnjava Goran Pejanović, pomoćnik direktora Republičkog hidrometeorološkog zavoda zadužen za klimatski centar.
– Krajem decembra došlo je do slabljenja, meandriranja ove struje i probijanja hladnog polarnog vazduha ka jugu. Ovaj arktički vazduh stigao je u Kanadu, severoistočnu Ameriku i proširio se dalje na jug čak do Floride, izazivajući veoma niske temperature – kaže Pejanović.
Zbivanja na američkom kontinentu ipak nisu izuzetak niti uvod u ledeno doba, prodor hladnog arktičkog vazduha i ranijih decenija bio je zabeležen, a prema sadašnjim procenama stručnjaka, i ova zima u Americi biće, uprkos ledenom talasu, prosečna.
Trend da zime i leta budu topliji nego ranijih decenija je prisutan u ovom veku svuda u svetu. U poslednjih 40 godina došlo je do zagrevanja planete Zemlje za 0,8 stepeni, a u našim krajevima trend porasta maksimalne godišnje temperature vazduha je više od jednog stepena po dekadi, objašnjava naš sagovornik. Jedna od karakteristika globalnog zagrevanja jesu nagle smene toplih i hladnih perioda, ali je dužina i intenzitet hladnih perioda sve kraća dok se povećavaju dužina i intenzitet toplih dana.
– Razlog za to jeste zagađenje vazduha, to jest preterana emisija gasova, kao što su ugljen-dioksid i metan, koji stvaraju efekat staklene bašte i u izvesnoj meri sprečavaju zračenje toplote u svemir. Koliko je zagađenje veliko govori i podatak da je koncentracijaugljen-dioksida na planeti sada viša za 40 odsto u odnosu na period od 1850. do 1940. godine – ističe Pejanović.
Promena vazdušne struje na Severnom polu, koja je izazvala polarnu zimu u delu Amerike, na drugoj strani – u Sibiru i u delu Aljaske, ali i na Starom kontinentu donela je prolećne temperature. Jedna od pretpostavki za ovakve promene u vazdušnoj struji, iako nema uporište u nauci, jeste da je baš globalno zagrevanje odgovorno za zbivanja na Severnom polu.
– Pretpostavlja se da do prodora ledenog vazduha i promene vazdušne struje dolazi zbog prevelikog zagrevanja Severnog pola u proteklim decenijama. Tokom cele godine na ovom polu trebalo bi da vlada polje niskog pritiska, ali poslednjih godina nije tako, zbog globalnog zagrevanja dolazi do povećanja pritiska, ali i temperature – objašnjava docent Vladimir Đurđević sa Instituta za meteorologiju.
Priča o mogućem novom ledenom dobu, međutim, osim što nije tačna, može da navede ljude na pogrešan zaključak da nema globalnog otopljavanja, smatra naš sagovornik.
– Periodi hladnog vremena u pojedinim delovima planete ne znače da temperatura na Zemlji i dalje ne raste. Klimatske promene nisu usporile zbog zime u Americi. To što je na ovom kontinentu zabeležen ledeni talas i to u trajanju od desetak dana, a već za predstojeći vikend su u Americi meteorolozi najavili otopljavanje, ne znači da idemo ka ledenom dobu. A da se klima menja govori i podatak da u poslednjih 28 godina nismo imali mesec u kojem je srednja globalna temperatura bila hladnija u odnosu na period polovinom 20. veka – kaže Đurđević.
--------------------------------------------------------------
Zagađenjem smanjujemo zagrevanje planete
Dok sa jedne strane čovek izaziva zagrevanje planete preteranom emisijom gasova sa efektom staklene bašte, na drugoj utiče na smanjivanje globalnog zagrevanja, ali nažalost opet zagađenjem: u Kini i Indiji ljudi spaljuju drva i ugalj koja koriste za grejanje čime se stvara ogromni oblak čestica, vidljiv iz satelita, koji donekle sprečava sunčeve zrake da dopru do površine Zemlje. To utiče na smanjenje globalnog zagrevanja, kaže Goran Pejanović.
I priroda se pobrinula da zagrevanje planete bude sporije – na Suncu ima manje pega nego što je uobičajeno, što takođe utiče na manje emitovanje Sunčevih zraka, a samim tim i manje zagrevanje Zemlje.
-------------------------------------------
Polarna zima bila i kod nas
I sami smo 2012. godine osetili kako izgleda promena u temperaturi i vremenskim prilikama koje mogu da budu posledica globalnog zagrevanja, kada smo početkom februara iz prilično blage zime gotovo preko noći ušli u polarnu zimu. Zbog drastično niskih temperatura, snežnih nanosa i leda imali smo vanrednu situaciju od 5. do 22. februara. Uprkos ovom periodu, zima 2012. se u meteorološkoj statistici vodi kao prosečna.
Dejana Ivanović
objavljeno: 10.01.2014.
