Izvor: Blic, 24.Jan.2015, 18:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pola veka od smrti britanskog premijera Čerčila
Velika Britanija danas obeležava 50. godišnjicu smrti Vinstona Ccerčila, za mnoge najveći političar i državnik te zemlje i legendarni premijer iz vremena Drugog svetskog rata.
U najmračnijim danima rata, Čerčil je odigrao vodeću ulogu u očuvanju borbenog duha u zemlji i doveo je do pobede nad nacističkom Nemačkom, navodi Bi-Bi-Si (BBC), dodajući da je 2002. godine odlukom skupštine Čerčilu dodeljeno priznanje najvećeg Britanca u istoriji.
Rođen u palati >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Blenim kod Vudstoka u Oksfordširu, Čerčil (1874-1965) je završio vojnu akademiju u Sandherstu i potom služio u vojsci i učestvovao u borbama u Indiji i Sudanu. U parlament je izabran 1900. na listi konzervativaca, ali je 1904. prešao u Liberalnu stranku, da bi 1908. ušao u vladu, u kojoj je bio ponovo i od 1917. do 1929. godine.
Po početku Drugog svetskog rata zamenio je Nevila Čemberlena na funkciji premijera. Poražen je na parlamentarnim izborima 1945, ali se vratio na vlast već 1951. godine i bio premijer do 1955.
AFP prenosi da je aktuelni britanski premijer Dejvid Kameron opisao danas Čerčila kao najvećeg britanskog premijera, kom zemlja duguje sve. Kameron je rekao da mu je omiljeni Čerčilov citat iz govora na leto 1940. godine "Branićemo našu zemlju po svaku cenu (
) Nikada se nećemo predati".
BBC navodi da se tokom decenija političke karijere Čerčil više puta nalazio u komplikovanim, ponekad i sumnjivim okolnostima.
"Postoji opasnost da Čerčil stekne polubožanski status, što bi bilo pogrešno, jer ga to lišava njegovih ljudskih karakteristika", rekao je direktor Arhivskog centra Čerčil Alen Pekvud.
BBC navodi deset tema iz Čerčilovog života koje i dalje izazivaju žestoke sporove istoričara, među kojima su rasna hijerarhija, podrška korišćenju gasa kao oružja, odnos prema Jevrejima, postupanje u vreme pogubne gladi u Bengalu, negativan odnos prema Gandiju.
Debate izazivaju i njegovi stavovi o islamu, reputacija protivnika sindikalnog pokreta, postupak prema letonskih anarhistima 1911. u Londonu umešanim u ubistvo policajaca, odnos prema Irskoj i Ircima, a postoje i kritike za korupciju, navodi britanski javni servis.
