Izvor: Beta, 14.Nov.2014, 13:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pogoršana ekonomska situacija

BRISEL, 14. novembra 2014.(Beta) - Evropska komisija je ocenila da je došlo do slabljenja ekonomske situacije na Zapadnom Balkanu, uz čak pad rasta i recesiju u Srbiji i Albaniji u proteklim mesecima.

"Time se potvrdilo da je krhak bio oporavak koji je počeo u 2013. godini", navodi se u najnovijoj ekonomskoj analizi EK, u koju je imala uvida agencija Beta.

Jedino je, dodaje se, do znatnog rasta realnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) došlo u Makedoniji, kao i na Kosovu, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu Beta << se to na Kosovu duguje privatnoj potrošnji zbog velikog porasta plata u državnom sektoru i penzija u aprilu ove godine.

U analizi se ukazuje na to da su "teške poplave u maju u Srbiji i Bosni i Hercegovini imale razorne posledice po infrastrukturu i izazvale velike gubitke u proizvodnji, naročito u rudarstvu i energetici".

U Crnoj Gori i Albaniji se zaustavljanje rasta duguje velikom padu industrijske proizvodnje, a u Srbiji se stanje pogoršalo i zbog oseke u investicijama.

Takodje se navodi da je "na Zapadnom Balkanu i dalje velika nezaposlenost, posebno medju mladima, što traži odlučne i uverljive strukturne mere na tržištima radne snage i proizvodnje".

Iako je poslednjih meseci došlo do neznatnog smanjivanja nezaposlenosti, u Srbiji je preko 20 odsto radno sposobnog stanovništva bez posla, u Makedoniji 28 odsto, u Albaniji 18 procenata, a najviše nezaposlenih je na Kosovu, 30 odsto, i u Bosni i Hercegovini 27,5 odsto.

Ipak, u Albaniji je došlo do porasta zapošljavanja u prvih sedam, osam meseci ove godine, isto kao i u Makedoniji, zahvaljujući snažnom oporavku preradjivačke industrije.

U većini zemalja Zapadnog Balkana je, kaže se u ekonomskoj analizi EK, veliki izazov mala pokrivenost uvoza izvozom i tekući platni bilans se pogoršao posebno do polovine godine, dostigavši 11,6 odsto BDP u Albaniji, 7.0 procenata u Bosni i 15,2 odsto BDP u Crnoj Gori.

U Srbiji je, kako je objašnjeno, najviše zbog poremećaja izazvanih poplavama izvoz osetno opao i u julu i avgustu čak postao negativan, što je usporilo i smanjivanje deficita platnog bilansa.

Taj deficit je najniži u Makedoniji, 1,2 odsto, zahvaljujući posebno velikim doznakama iz inostranstva.

Istovremeno je došlo do opšteg pada cena u regionu, najviše na sektoru hrane, odeće, komunikacija i transporta.

Nastavak na Beta...