Izvor: B92, 20.Dec.2021, 11:13
Pobedio je i šta sad?
Progresivni levičar Gabriel Borić, 35-godišnjak čiji su koreni po ocu u Hrvatskoj, a s majčine strane u Kataloniji, pobednik je predsedničkih izbora u Čileu.
Nakon više od 99 odsto prebrojanih glasačkih listića, Borić, koji vodi levu koaliciju s Komunističkom strankom, imao je 55,86 odsto glasova. Njegov rival, krajnji desničar Hose Antonio Kast, prikupio je 44,14 odsto.
Borićeva pobeda dolazi više od dve godine nakon najvećeg marša u modernoj istoriji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Čilea. Naime, više od milion i 200 hiljada Čileanaca izašlo je u oktobru 2019. godine na ulice glavnog grada zemlje Santiaga kako bi protestovali protiv nejednakosti u društvu.
Poginulo je 36 osoba, više od 11.000 ih je povređeno, dok je 28.000 privedeno, podsetio je Jutarnji list i naveo da se to u svetu komentarisalo rečenicom da se to od "najuspešnije latinoameričke demokracije" nije očekivalo.
Ono što je počelo kao pobuna srednoškolaca zbog dizanja cene karata u gradskom prevozu, pretvorilo se u široko prihvaćeni zahtev za konačnim donošenjem novog ustava te jednostavno - za društvenim promenama.
I sad se svi pitaju šta Čileanci mogu da očekuju od Borića?
Borić je za vreme studija bio je član Autonomne levice, udruženja utemeljenog na marksizmu i antiimperijalizmu. Grupu je napustio 2016. godine kad je osnovao koaliciju Frente Amplio (Široki front) s puno pragmatičnijim političkim pristupom.
Istakao se i kao jedan od vođa studentskih protesta 2011. godine za besplatno obrazovanje. Godina studiranja u Čileu u to vreme koštala je u proseku 5.500 dolara, a postojale su i velike razlike u kvalitetu između privatnih i javnih univerziteta. Zbog toga su studenti iz manje bogatih porodica nakon fakulteta grcali pod teretom studentskog duga ili jednostavno nisu ni dobijali šansu za dalje školovanje.
S 29 godina ušao je u Kongres, kao zastupnik u Donjem domu retko naseljene najjužnije regije Magalanes čijih 80 posto stanovnika živi u gradu Punta Arenas, popularnoj bazi za ekskurzije na Antarktiku. Jedva je sakupio 35.000 potpisa za kandidaturu, a onda je neočekivano pobedio protivkandidata pa je postao prvo lice levičarske alijanse.
Prošle godine Borić je posetio grupu zatvorenika koji su pritvoreni zbog demonstracija navodeći da su nepravedno u zatvoru, a kad je pre nekoliko godina bio u Parizu, posetio je jednog od ubica senatora Haimea Guzmana, koji je sarađivao s Pinočeom, a ubijen je 1991. godine.
Kao predstavnik nove generacije levice u Čileu, Borić je često kritikovao stranke levog centra kao suviše pasivne i "neoliberalne". Borića su javno podržala i mnoga poznata meksička lica.
Ipak, pogled u njegov program pokazuje da tu nema ničeg suviše prevratničkog.
Skraćivanje radne nedelje sa 44 na standardnih 40 sati. Naglasak na feminizmu, zelenoj ekonomiji, priznavanju LGBT zajednice i podrška čileanskim Indijancima.
Regulacija ekonomije da, ali ne i nacionalizacija. Obećanje o neozavisnosti središnje banke. Tu su i prijedlozi o širem državnom pokriću zdravstvenih usluga i reforme penzionog sistema te rekonstrukcija nacionalnih železničkih pruga.
Poslednje stavke ekonomski su neodržive kratkoročno gledano, ali sve u svemu njegov program više je socijaldemokratski, nego ekstremno levičarski.
S druge strane, tri su identitetska pitanja koja se trenutno postavljaju pred Čileance. To su dolazak u zemlju više od milion imigranata od 2014. godine, uglavnom građana Haitija i Venecuele. Drugi je mobilizacija najveće čileanske autohtone grupe, Mapuče Indijanaca, i njihov zahtev da im se vrati zemlja i resursi oduzeti tokom naseljavanja Čilea. Treće su velike promene po pitanju ženskih prava i LGBT zajednice u Čileu, a i šire u regiji - preduzeti su koraci u smeru legalizacije abortusa, a nedavno su legalizovani istospolni brakovi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
