Izvor: Blic, 29.Jan.2012, 23:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plazma isceljuje hronične otvorene rane
Nemački naučnici testiraju upotrebu hladne plazme u lečenju hroničnih otvorenih rana, a u poslednjih pet godina uspešno je izvršeno oko 2.000 tretmana na više od 250 pacijenata, bez bolova ili bilo kakvih neželjenih dejstava.
Osim čvrstog, tečnog ili gasovitog stanja, u svemiru postoji i četvrto stanje materije, plazma, koja nastaje kada se gasu doda velika količina energije i kada se atomi sami rastave na svoje sastavne delove, odnosno na jone i elektrone.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Dovoljno je zagrejati samo mali deo nekog gasa pa da se stvori plazma. Ova razređena, hladna plazma pogodna je za primenu na koži jer bolesnici osećaju samo nešto kao topao povetarac.
Dermatolozi, zajedno sa fizičarima iz Garhinga koji istražuju svemir, razvili su uređaj iz kojeg izlazi vetrić plazme. Iz neke vrste fena za kosu izlazi plemeniti gas argon, koji prethodno prolazi kroz električno polje. Plazma koja tako nastaje uperi se oko dva minuta na hronične rane i uništava ćelijske membrane bakterija koje su se tu eventualno nastanile, prenosi Radio "Dojče vele".
Mogućnosti koje nudi "fen plazme" su mnogobrojne. Njime bi mogle kod kuće da se dezinfikuju male posekotine, a uspešan bi mogao da bude i u prevenciji bolesti desni - paradentoze.
U međuvremenu, naučnici su otišli korak dalje - umesto skupog argona žele da u budućnosti koriste običan vazduh. I molekuli vazduha mogu uz pomoć električne energije da se pretvore u plazmu. Fizičari Maks Plank instituta prave uređaj koji je mnogo jednostavniji od prvobitnog "argonskog fena", koji je unikat i košta 100.000 evra.
"To bi bila mogućnost za široku primenu, pogotovo što bi dezinfekcija plazmom od običnog vazduha trajala samo dvadeset sekundi", kaže Gregor Morfil.
Uskoro će početi prvi testovi na pacijentima. Osim toga, planira se primena za brzu dezinfekciju ruku bolničkog osoblja. Osim što bi to ubrzalo proces dezinfekcije, nema neželjenih sporednih dejstava koja nastaju zbog korišćenja različitih tečnosti, tinktura i sprejeva.
U Nemačkoj tri do četiri miliona ljudi pati od hroničnih rana koje veoma sporo zarastaju, a uglavnom su pogođeni dijabetičari i pušači koji imaju problema sa cirkulacijom. U otvorene rane često se nasele bakterije i u takvim slučajevima lekari pokušavaju da pacijentima pomognu antibioticima u obliku masti. Problem je u tome što bakterije postaju sve otpornije na lekove.
Povezane vesti: Ohrabrujući rezultati studije vakcine protiv side Pomak u lečenju raka dojke Vakcina za rak grlića materice štiti od analnog kancera Hrvatski naučnici pronašli lek protiv Ešerihije koli? Profesor: Nova bakterija stvorena radi genetskog inženjeringa
