Izvor: Blic, 11.Apr.2014, 11:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Petnaest godina od ubistva Ćuruvije
Danas se navršava 15 godina od ubistva novinara Slavka Ćuruvije, 11. aprila 1999. godine u Beogradu, a istraga protiv osumnjičenih za ovaj zločina bliži se kraju, posle čega će tužilaštvo odlučiti o podizanju optužnice.
"Istraga je još u toku, i radi se vrlo intenzivno. Spovedene su brojne istražne radnje i nije bilo praznog hoda", izjavio je tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević.
Tužilac je u izjavi Tanjugu napomenuo da je zadovoljan >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dosadašnjim rezultatima istrage i da očekuje da će uskoro biti završena.
Pročitajte još Komisija očekuje optužnicu za ubistvo Ćuruvije pre isteka zakonskog roka Završnica istrage za ubistvo Slavka Ćuruvije NUNS: Rehabilitovati Ćuruviju, Lukovića i Jankovića Stevan Nikčević saslušan o Ćuruviji Produžen pritvor osumnjičenima za ubistvo Slavka Ćuruvije Frenki Simatović zapanjen što je Ćuruvija ubijen pred svedocima
Komisija za istraživanje ubistava novinara izrazila je očekivanje da će optužnica za ubistvo Ćuruvije biti podignuta pre isticanja zakonskog roka od šest meseci po pokretanju istrage.
Istraga o ubistvu Ćuruvije, počinjenom pre 15 godina, pokrenuta je 13. januara ove godine.
"Zakonski rok za podizanje optužnice je šest meseci i verujemo da taj rok neće biti iskorišćen već da će optužnice, nadamo se, biti podignute pre roka", navodi se u saopštenju Komisije na čijem je čelu Veran Matić.
Vlasnik i urednik Dnevnog telegrafa ubine je na Uskrs oko 17.00 časova, 11. aprila 1999. ispred zgrade u kojoj je živeo u centru Beograda.
Tužilaštvo za organizovani kriminal vodi istragu protiv tadašnjeg šefa DB-a Radomira Markovića, kao i bivših pripadnika DB-a Milana Radonjića, Ratka Romića kao i Miroslava Kuraka.
Marković je u zatvoru u Požarevcu, a Kurak nije dostupan pravosudnim organima i za njim je raspisana međunarodna poternica, dok su Romić i Radonjić uhapšeni 13. januara, od kada se nalaze u pritvoru.
Ključni svedok u ovoj istrazi je nekadašnji komadant Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek Legija, koji u požarevačkom zatvoru izdržava kaznu od 40 godina zatvora, kao i još dva lica čiji identitet nije saopšten iz bezbednosnih razloga.
Ulemek je o ubistvu Ćuruvije progovorio tek početkom ove godine i istražnim organima dao podatke koji su pomogli rasvetljavanje tog slučaja.
Odmah po pokretanju istrage u januaru, tužilac Radisavljević rekao je da će o povezanosti vrha tadašnje vlasti sa ubistvom Ćuruvije i eventualnim nalogodavcima ubistva, čiji je motiv politički, pokazati istraga.
Ćuruvija je ubijen u jeku NATO bombardovanja, a ubice su na njega ispalile 17 metaka, a zatim ga "overile" i jednim pucnjem u glavu.
Na vlasti u Srbiji je bila koalicija SPS, JUL i SRS.
Radomir Marković je uhapšen u februaru 2001. Osuđen je na maksimalnu zatvorsku kaznu od 40 godina zbog ubistva Ivana Stambolića 25. avgusta 2000. godine i četvorice članova SPO u atentatu na vođu SPO - Vuka Draškovića na Ibarskoj magistrali, 3. oktobra 1999.
Radonjiću i Romiću sudi se u Višem sudu u Beogradu za pomaganje u pokušaju ubistva Draškovića u Budvi 2000. godine. Prvostepeno su bili osuđeni na osam i sedam godina zatvora, ali je ta presuda ukinuta i naloženo je novo suđenje.
Sloboda govora i bezbednost novinara i dalje ugroženi
Fondacija Slavko Ćuruvija upozorila je , na dan obeležavanja 15 godina od ubistva Ćuruvije, da su sloboda govora i bezbednost novinara u Srbiji i dalje ugroženi.
Oni podsećaju da su u prethodnom periodu uhapšeni osumnjičeni izvršioci ubistva Slavka Ćuruvije, vlasnika "Dnevnog telegrafa", "Evropljanina", ali da još nema odgovora na pitanje ko su nalogodavci ubistva, kao i da moralna odgovornost onih koji su učestvovali u vlasti u vreme ubistva nije pokrenuta.
Fondacija podseća i da su ubistva novinarke "Duge" Dade Vujasinović i dopisnika "Večernjih Novosti" Milana Pantića još bez sudskog epiloga.
"Vrednosti za koje se borio Slavko Ćuruvija, kao što su sloboda govora i pravo urednika da sami uređuju svoje novine u skladu sa standardima profesije, ali i po zakonu, još nisu dostignute", navodi se u saopštenju.
Slavko Ćuruvija fondacija smatra da država mora da preduzme odlučne mere kako bi se osigurala sloboda medija i stvorila klima da novinari svoj posao obavljaju po najvišim standardima profesije.
Oni ukazuju da je neophodno oslobađanje medija od stega vlasti, koje direktno ili indirektno nastavljaju da vrše uticaj na uređivačku politiku medijskih kuća.
Najčitanije SADA:
