Izvor: Vesti-online.com, 29.Jun.2018, 08:28   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pesmom tamu u svetlost pretvara

Kada se u seoskoj porodici rodi dete bez vida, kao što se pre 28 godina desilo u porodici Davidović u selu Dragačica kada je rođen Ilija, onda malo ko veruje da će dečak i pored hendikepa pronaći svoj put ka uspehu.

Ali, kako kaže Ilija, Bog ponekad nešto uzme, ali zato i nešto podari, a suština je u tome da to što ti je dato prepoznaš i usavršiš do te mere da taj dar postane i životni poziv.

- Meni je nebo podarilo osećaj za muziku, što je zapaženo >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << još u najranijem detinjstvu, kada mi je bilo sedam godina.

Učiteljica je prepoznala moj muzički talenat i tada sam počeo da sviram klavir, a posle toga me je ta plemenita učiteljica upisala u muzičku školu, gde sam savladao i sviranje na harmonici.

Međutim, i pored toga što sam sasvim dobro savladao sviranje na klaviru i harmonici, u duši sam želeo, tako sam sebe i zamišljao, kao pevača narodnih pesama i u tome sam posle mnogo rada i uspeo - kaže za "Vesti" Ilija Davidović, koji se već odavno afirmisao kao vrstan pevač kojem je najveće zadovoljstvo nastup na svadbama, rođendanima, krštenjima jer ga ta atmosfera sa mnogo ljudi koje ne vidi, ali ih oseća, oduševljava.

Svoju tešku životnu priču Ilija je uspeo da pretvori u pesmu, tamu u svetlost, a tugu zbog hendikepa u nadu da će uprkos ozbiljnom nedostatku uspeti da zarađuje za život. On, kako kaže, živi za pesmu i od pesme, ali taj put je njemu za razliku od drugih, bio mnogo teži.

- Još u najranijoj mladosti sam sebi postavio cilj da jednog dana budem poznat pevač, što sada i jesam, bar u Dragačevu i okolini, ali nije bilo lako.

Najveći problem na tom putu ka uspehu bila je moja nesigurnost da li to mogu. To me je sputavalo da glasom iskažem sve ono što hoću i umem.

Taj neki strah se osećao u mom glasu, ali od trenutka kada sam preskočio tu stepenicu o koju sam se stalno spoticao, sve je postalo drugačije i sve je postalo pesma. Kada sam problem, tu nesigurnost, potisnuo u glavi i o tome više nisam razmišljao iz mog grla je počelo da izlazi ono najlepše u muzici što se, kako sada stoje stvari, dopada mnogima - objašnjava Ilija.

Iza sadašnjih poziva da nastupa na veseljima i njegovih pesama koje se čuju u programima radio-stanica, kako kaže, stoje veliki napori i svakodnevno vežbanje.

A za razliku od zvezda srpske estrade koje imaju na raspolaganju najmodernije muzičke studije, Ilija svakodnevno provodi po nekoliko sati vežbajući u skromnoj porodičnoj kući, staroj, prema rečima njegovog oca Ljubiše, vek i po.

- Iskreno, to su najminimalniji uslovi za vežbanje, a bez svakodnevnog usavršavanja nema uspeha. Međutim, i u ovakvim uslovima uspeo sam da dovedem glas do nivoa koji se dopada narodu.

Osim ličnog zadovoljstva zato što peva i što je stalno sa narodom jer voli druženja, pevanje pod šatorima u dragačevskom kraju donosi mu skromne prihode koje, po povratku sa pevanja, prvo ponudi majci Elizabeti i baki Milijanki da uzmu koliko im treba za kuću, a njemu koliko ostane. To mu i nije toliko bitno koliko mu je bitna pesma.

Ilija je sa uspehom učestvovao na više takmičenja pevača amatera, a među njima i na popularnim televizijskim kao što su Zvezde Granda i Pinkove zvezde. To je doprinelo da reši neke probleme.

- Veliki problem mi je bila i činjenica da je malo ljudi želelo da sarađuje sa mnom zbog mog hendikepa, ali i to se menja u moju korist i sve češće me angažuju brojni orkestri da pevam na slavljima.

Nastavak na Vesti-online.com...