Izvor: Večernje novosti, 12.Okt.2013, 21:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Penzionerima ček taman za pola korpe

JESENjA redovna povišica penzija će u novčanike najstarijih doneti tek 120 dinara, koliko će u proseku iznositi "bonus" na prosečnu penziju od 24.028 dinara. Zato će se ovom iznosu obradovati malo koji od 1.710.452 penzionera u Srbiji, već naviklih da od svog "minulog rada" kući donose sve mršavije cegere.U Republičkom fondu PIO računaju da je u januaru ove godine prosečna zarada iznosila 39.197 dinara, a penzija (za kategoriju zaposlenih koji čine 1,3 miliona penzionera) bila je 24.971 dinar. Tada je prosečan udeo penzije u plati iznosio 63,7 odsto, da bi u julu pao na - 57,6 odsto.Zato u penzionerskim organizacijama smatraju da je dobra vest što se penzije neće dodatno oporezivati, ali istovremeno strahuju od efekta koji će - na ovu "najveću manjinu" u zemlji - prouzrokovati nova poskupljenja. Tako je i zamenik predsednika Udruženja penzionera Srbije Đuro Perić ocenio da se donete ekonomske mere Vlade neće direktno odraziti na standard penzionera, ali da će imati indirektni efekat kroz cene onih proizvoda na koje se odnosi povećanje PDV sa osam na 10 odsto.- Od 1,7 miliona penzionera u Srbiji oko 620.000 prima socijalnu pomoć od po 4.000 kvartalno, jer su njihove penzije manje od 15.000 dinara - rekao je Perić. - A oko 1,2 miliona penzionera, računajući i vojne, primaju penzije koje su ispod prosečne od 24.000 dinara.BROJKE 1,7 Miliona penzionera je trenutno u srbiji 1,6 odsto će oktobarska penzija biti veĆa nego decembarska 44.770 dinara je bila proseČna plata u avgustu ove godineI u Savezu penzionera Vojvodine kažu da su penzioneri u Srbiji "na stalnom udaru" i da im se životni standard neprestano urušava jer je u poslednjim godinama drastično pala realna vrednost penzija, baš kao i kupovna moć. Milan Nenadić, predsednik ovog saveza, podseća da je prosečna penzija na kraju prošle godine iznosila 23.560 dinara, ali da je u tom trenutku 400.000 penzionera živelo sa upola manje novca:- U uslovima kada je potrošačka korpa dva i po puta veća od prosečne penzije, nema polemike da li se od takvih prihoda može pristojno živeti.On objašnjava da je do ovakvog urušavanja penzija dovela višegodišnja "politika štednje".- Uštede su uvek išle preko leđa najstarijih. Njihovi su prihodi u dva naleta zamrzavani, a kada su napokon penzije "odleđene", promenjena je formula po kojoj se određivao procenat povišice. Opet, naravno, na štetu najstarijih - kaže Nenadić. - Iako se sve vreme insistira na tezi da se uštede ne smeju praviti na račun najsiromašnijih, u stvarnosti se upravo to čini. Dokaz je izmena Zakona o PIO. Ovaj propis je, počev od prošlog oktobra, rezultirao time da se penzije više ne usklađuju sa inflacijom već sa "mogućnostima". Tako su one 1. oktobra 2012. povećane za dva odsto, a nisu usklađene sa kretanjem inflacije iz proteklih šest meseci u visini od 7,3 odsto, koliko bi iznosilo da nije usvojen ovaj zakon. Samo sa ovim usklađivanjem penzijama je smanjena realna vrednost za čak 5,2 odsto. Istim propisom penzije su 1. aprila ove godine povećane takođe za dva odsto, a za ovaj oktobar predviđena je povišica od samo 0,5 odsto, baš koliko i za april iduće godine.Ni u daljoj perspektivi se ovaj model neće menjati u korist najstarijih, pa je zacrtano da se u aprilu 2014. penzije povećaju za 0,5 odsto, a u oktobru za jedan procenat, što će biti takođe ispod rasta inflacije. Tek se u aprilu 2015. planira uvećavanje penzija sa rastom potrošačkih cena iz prethodnih šest meseci i delom rasta BDP-a.Teret krize, međutim, ne podnose svi penzioneri sa jednakom "lakoćom". Tako, primera radi, od 1.382.417 penzionera (iz kategorije zaposlenih) troje imaju primanja na kojim bi im pozavideli i mnogi radnici, jer im je na čekovima ispisano 120.463 dinara, dok čak 1.260.437 penzionera prima manje od prosečne republičke (neto) plate.Najskromnije, međutim, živi 213.524 penzionisanih poljoprivrednika. Oni u proseku raspolažu sa 10.151 dinar mesečno, što je svega 23 odsto republičke neto zarade. A sa oktobarskom povišicom ratarima će čekovi biti "uvećani" za 50 dinara. U Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike ne misle da su penzije teren na kojem bi trebalo smanjivati rashode, ali i da su uštede neophodne jer novca jednostavno - nema. Ipak, očigledno je, još nedostaje strategija kako da se dođe do ovih ušteda. Međunarodni monetarni fond je zato predložio da se dodatno pooštre uslovi za odlazak u penziju, ali u Ministarstvu rada ne navijaju za ovu opciju, s tim da su otvoreni za kompromis. Državni sekretar Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike Dragi Vidojević je potvrdio da se jedino razmišlja o podizanju starosne granice za odlazak žena u penziju:- Svesni smo da kada se ta granica podigne, na primer, na 62 godine, uštede u penzionom fondu iznose jedan odsto, a u bruto društvenom proizvodu ušteda je 0,1 odsto - kazao je Vidojević, i dodao da su penzije faktor socijalne stabilnosti.On je ocenio i da su penzije "suva drenovina" i da nema mogućnosti za njihovo smanjenje, kao i da penzija nije socijala niti milostinja države, već da je to već uplaćena imovina svakog penzionera.O načinima na koji bi penzijski sistem mogao da (konačno) postane održiv razmišljaju i u Upravnom odboru Fonda PIO. Slavenko Grgurević, predsednik UO, smatra da je najbolji put da se Fond "kapitalizuje". Prvi korak je vraćanje imovine, tačnije 30 banja i rehabilitacionih centara pod ingerenciju Fonda PIO, a potom sređivanje i iznajmljivanje ovog potencijala koji bi donosio popriličnu dobit.- Tako se radi po svetu, pa može i kod nas. Samo bismo tako uspeli da osiguramo stabilne prihode, a samim tim i smanjimo izdatke republičkog budžeta.GRANICA PODIGNUTAU PENZIJSKOM fondu Srbije objašnjavaju da je Srbija već pooštrila uslove za odlazak u penziju i dodaju da sadašnji zakon predviđa da starosna granica raste sve do 2023. godine. Tada će žene u penziju odlaziti sa najmanje 58 godina života i sa 38 godina staža, a muškarci sa isto godina, ali sa najmanje 40 godina rada iza sebe.PENALI U FISKALNOM savetu Srbije podsećaju da je Vlada u Fiskalnoj strategiji prihvatila da reformiše penzijski sistem i pojašnjavaju da bi prvi korak mogao biti uvođenje penala za prerani odlazak u penziju. To bi značilo da se svima koji ne ispune oba uslova za penzionisanje, penzije smanje po šest odsto za svaku nedostajuću godinu. BOLjI USLOVI RADA ZA KASNIJU PENZIJUNAJAVLjENO produžavanje radnog veka u Srbiji zahtevaće niz promena u politici zapošljavanja, uključujući poboljšavanje uslova rada za zaposlene koji su stariji od 50 godina, upozorili su stručnjaci.- Trendovi kod nas slični su kao u mnogim zemljama Evropske unije, koje najavljuju ili već uvode nove mere u oblasti zapošljavanja, imajući u vidu produženje životnog veka i procene da će se procenat starih osoba preko 60 godina gotovo udvostručiti između 2000. i 2050. godine - izjavila je Tanjugu specijalista socijalne medicine, dr Katarina Boričić, iz Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".Kad je u pitanju Srbija, procena je da će usled starenja i produženja životnog veka kontingent radne snage biti smanjen za osam odsto do 2020. godine.- Demografske i ekonomske promene nemeću izazov svakom društvu, pa i našem, i zbog toga se što pre moraju rešavati specifični problemi sa kojima se susreću stariji radnici - od uspostavljanja boljih uslova rada za osobe preko 50 godina do postepenog penzionisanja u fazama, uz skraćeno i fleksibilno radno vreme i redovne obuke za korišćenje informacionih i komunikacionih tehnologija - upozorava dr Boričić.MINIMALACZAKONOM je predviđeno da penzija ne može biti ispod određenog cenzusa bez obzira na prethodnu platu - objašnjavaju u Ministarstvu rada. - Taj minimum je za nekadašnje činovnike, službenike, administrativne radnike i zaposlene u državnim ili društvenim preduzećima 13.156 dinara, dok je za poljoprivrednike 10.343 dinara.Od ovih minimalaca živi više od 260.000 penzionera u Srbije.
Pogledaj vesti o: Dinar

Nastavak na Večernje novosti...