Izvor: RTS, 17.Jan.2014, 10:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Palijativna nega za najteže pacijente
U planu je otvaranje prvog centra za palijativno zbrinjavanje pacijenata u Srbiji. U palijativnim jedinicama najteži pacijenti dobijaju stručnu pomoć, negu i toplu reč. Oko 20.000 porodica u Srbiji ima neizlečivo bolesnog člana, tako da potrebe za ovom vrstom nege postoje.
Samo šest ustanova u Srbiji ima postelje za najteže pacijente. Potrebe su nažalost, daleko veće. Procena je da oko 20.000 porodica ima u kući neizlečivo bolesnog člana.
Nekada bolest donosi >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << teške, iscrpljujuće i neizdržive bolove koji mogu da traju nedeljama, a pacijenti su neretko tada prepušteni sami sebi.
Pacijentima su često zbog straha neprihvatljive dijagnoze kao što je karcinom sa više metastaza.
"Uhvatila me je panika i ja sam se zatvorila. Nadam se da će mnogi ovo čuti i otići gde treba. Ja sam se zatvorila ovde, udaljavala sam se da ne bih morala da odgovaram na pitanja zašto mi je sve lošije, zašto ne mogu da dišem, zašto sam smršala, zašto teško govorim i koliko mi je loše", kaže Biljana Stepanov.
Palijativne jedinice su mesto u kojima najteži pacijenti dobijaju stručnu pomoć, negu i toplu reč. Međutim, ovih jedinica za sada nema dovoljno. A i one koje postoje, imaju probleme.
"Nismo niti uslovno niti kapacitetom, niti kadrovski postpuno ispunili se standarde da bi bilo bolje", kaže šef Onkologije sa palijativnom negom u Valjevu Vesna Banović.
Doktor Miroslav Sretenović iz Čačka kaže da 6 pacijenata koji su na palijativnoj nezi nemaju komfor i komoditet. Sretenović ističe da postoje problemi shvatanja o tome koji su pacijentu predodređeni za tu vrzu lečenja, ali kaže da se nada da će ti problemi biti rešeni.
Srbija ima i humanitarnu organizaciju ,koja devet godina besplatno brine o najtežim onkološkim bolesnicima. Oni uspevaju da zbrinu svega deset odsto tih pacijenata u prestonici.
"Ono što jeste bitno je uključiti nevladin sektor, osnažiti ga, ali ga ulključiti i u pružanje usluga na nivou Srbije. I to ne samo putem profesionalnih usluga nego i kroz humanitarnu pomoć", kaže Mijodrag Bogićevć iz organizacije „Belhospis".
U planu je otvaranje prvog centra za palijativno zbrinjavanje, a ukoliko budu usvojene izmene Zakona o zdravstvenoj zaštiti, biće uključen i privatni sektor, nevladine organizacije i udruženja.
Do sada je edukovano 1.400 zdravstvenih radnika, nabavljena su 143 vozila za domove zdravlja za prevoz najtežih bolesnika. Do 2015. godine 28 gradova dobiće jedinice za palijativno zbrinjavanje.
