Izvor: Kurir, 17.Okt.2012, 17:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

PROPAST: Napuštanje evra koštalo bi 17.000 milijardi evra

Posledice izlaska Grčke i Portugalije iz evrozone bile bi u velikoj meri savladive, ali ako bi im se pridružile Španija i Italija...

BERLIN - Izlazak Italije, Španije, Portugalije i Grčke iz evrozone koštao bi oko 17 hiljada milijardi evra, rezultat je danas objavljene studije koju je po narudžbini za Fondaciju Bertelsman (Bertelsmann) načinio ekonomski istraživački institut Prognoz (Prognos AG). >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir <<

Posledice izlaska Grčke i Portugalije iz evrozone bile bi u velikoj meri savladive, ali ako bi im se pridružile i druge dve velike članice sa juga Evrope, Španija i Italija, to bi značilo gubitke od preko 17 hiljada milijardi u tim zemljama, ostalim članicama evrozone, SAD, Kini i nizu drugih zemalja sveta.

U istraživanju Fondacije Bertelsman navodi se da bi i izlazak Italije i Španije iz evrozone značio "ekonomsku erupciju bez premca u Evropi i svetu" i da "razmere te krize ne bi mogle da se mere pojmovima koje danas koristimo kada govorimo o krizi".

Za razliku od sličnih istraživanja, autori ove studije nisu u cenu istupanja pojedinih zemalja iz evrozone uračunali samo gubitke poverilaca zemalja u krizi. Uz pomoć ekonomskih modela u danas objavljenoj studiji su razrađene posledice po privredni rast u preko 40 najznačajanijih industrijski razvijenih i zemalja koje se ubrzano razvijaju i koje čine 90 odsto svetske privrede.

U studiji se pošlo od mogućnosti istupanja Grčke iz evrozone, a simulacije su zatim proširene i modelima istupanja Portugalije, Španije i Italije. Posledice izlaska Grčke iz evrozone, kako se navodi u rezimeu studije Bertelsmana, bile bi nepovoljne, ali bi ih većina zemalja prevazišla za dve godine.

Nemačka bi, na primer, izgubila 64 milijardi kao poverilac i oko 73 milijarde evra zbog usporavanja privrednog rasta. Ali, s obzirom na ukupan nemački društveni bruto proizvod, gubici bi iznosili samo 2,9 odsto. Istupanje i Portugalije bilo bi takođe savladivo, ali bi posledice bilo znatno nepovoljnije. Samo u Francuskoj bi privredni rast u prvoj godini opao za jedan odsto, društveni bruto proizvod bio bi smanjen za skoro 18 procenata.

Sa eventualnim izlaskom i Španije iz evrozone bi teške posledice osetili i drugi svetski regioni, pre svega SAD i Kina. Prema proračunima u Bertelsmanovoj studiji u 42 zemlje sveta gubici bi iznosili 7,9 hiljada milijardi evra od čega preko 1,2 hiljade milijardi u zemljama koje se ubrzano razvijaju, tzv. BRIK-državama (Brazil, Rusija, Indija, Kina).

Kineski rast bio bi smanjen za jedan, američki za 0,4 odsto. Ukoliko bi evrozonu napustila, uz prethodne tri zemlje, i Italija, nastupila bi svetska recesija, predviđa se u studiji.

Gubici bi iznosili 17,2 hiljade milijardi evra, što je 44 odsto godišnjeg svetskog bruto proizvoda. Nemački gubici iznosili bi čak 70 odsto BDP-a, kineski oko 50 i američki oko 25 odsto.

U simulacijama načinjenim za potrebe studije se pošlo od toga da bi navedenim zemljama koje istupaju iz evrozone bilo otpisano oko 60 odsto dugova. To bi dovelo do ogromnog porasta deficita u zemljama poveriocima i nužnim učinilo nove pakete štednje i povećanja poreza.

Potražnja bi drastično opala kako u zemlja koje bi napustile evrozonu, tako i onima koje bi u njoj ostale. Smanjenje potražnje je ono što bi izazvalo pretežne gubitke u zemljama izvan Evrope.

Jedno od značajnih pitanja na koje autori studije nisu odgovorili jeste da li je moguće da iz evrozone izađu samo

Grčka i Portugalija, što je skopčano sa savladivim posledicama ograničenih razmera, a da to isto ne učine Španija i Italija. Navedeno je da opasnost domino-efekta nije mogla da bude proračunata, jer tržište kapitala reaguje previše iracionalno.

Nastavak na Kurir...