Izvor: B92, 12.Apr.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"PREVAZICI MANJKAVOSTI ZAKONA O SARADNJI S HAGOM"
Vasington -- Sa americke strane nema zvanicnog reagovanja, a vrlo je izvesno da ga nece ni biti, na pokusaj samoubistva bivseg ministra unutrasnjih poslova Srbije Vlajka Stojiljkovica. To, medjutim, ne znaci da je i pitanje saradnje Beograda s Tribunalom u Hgu skinuto s dnevnog reda u Vasingtonu. Predstavnik za stampu administracije SAD Filip Riker okarakterisao je odluku Skupstine Jugoslavije kao "korak u pravom smeru", ali je isto tako odmah ukazao i na odredjene manjkavosti usvojene kompromisne >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << verzije zakona i izrazio ocekivanje da ce one biti prevazidjene "hitnom i efektivnom akcijom" koja se sad neodlozno ocekuje i trazi od vlasti u Beogradu. U Stejt departmentu ponovo je upozoreno da usvajanje zakona o saradnji Beograda s Hagom u sustini uopste ne utice na zabrinjavajucu cinjenicu da Jugoslavija od pocetka ne ispunjava svoju obavezu prema Tribunalu kao organu Saveta bezbednosti UN, odnosno da ce samo hitna praksa bezuslovnog izrucenja svih optuzenih za ratne zlocine i otvaranje drzavnih arhiva i pristupa svedocima spreciti da sadasnji "zamrznut status" ne bude pretvoren u stalnu americku blokadu Srbije i Jugoslavije. Isti izvor u Vladi SAD upozorio je da usvojen zakon o saradnji SRJ s Tribunalom neke od uslova postavljenih Beogradu ne ispunjava u punoj meri, a neke ostavlja nedorecenim. Rec je o klauzuli kojom je varijanta izrucenja Hagu ogranicena samo na osobe protiv kojih je podignuta optuznica pre usvajanja Zakona, kao i o "brojnim nedoumicama" koje su i dalje prisutne oko zahteva da haski predstavnici imaju pristup svim arhivama i svedocima za koje pokazu interesovanje u istraznom postupku. Resavanje problema sa arhivama i svedocima, pored izrucenja optuzenih koji se nalaze u Srbiji, dva su glavna uslova koja se postavljaju Beogradu, bez obzira na usvojenu legalnu osnovu o saradnji SRJ s Tribunalom.
