Izvor: Blic, 13.Sep.2016, 06:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ovde su vaspitavani najmlađi nacistički kadrovi
Građevinski kompleks “Fogelzang”, iznad veštačkog jezera na reci Urft, zauzima površinu od 100 hektara i spada u najveće nacističke građevinske poduhvate u Nemačkoj. Takozvani “ordensjunkeri” (junkeri viteškog reda), obučavani u tri “tvrđave za obuku” (Ordenburgen), počinili su bezbrojne zločine u Istočnoj Evropi.
Moćna tvrđava ima u sebi nešto srednjovekovno. Prkosno se uzdiže 48 metara iznad visokih planina Ajfela, a pogled na reku Urft, pritoku Rura, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koja vijuga između strmih padina, zaista je grandiozan. Oko 60 kilometara zapadno od Bona arhitektonski zloduh “Trećeg Rajha” kao da još živi.
Iza kamene fasade, koja je još u vreme izgradnje pre 80 godina delovala starinski, skrivala se najmodernija tehnika, ne samo za tadašnja, već i za današnja shvatanja. Kula je, na primer, istovremeno bila osmatračnica i rezervoar za vodu, koja je u svakom trenutku trebalo da bude na raspolaganju polaznicima “Ordensburga”.
“Fogelzang” je bio - ili je bar trebalo da bude - jedna od tri obrazovne ustanove za buduću elitu Nacionalsocijalističke nemačke radničke partije (NSDAP). Svaki Nemac u nacionalsocijalističkom smislu, čak i “najjednostavniji čovek iz naroda”, obećavao je Robert Laj, koji je u NSDAP bio zadužen za podmladak, tu je imao priliku da stekne neophodna znanja kako bi mogao da zauzme neku od ključnih pozicija u partiji.
Ovi mladi ljudi (isključivo muškarci, NSDAP nije video žene na rukovodećim funkcijama), nazivali su se “ordensjunkeri”. Živeli su kao monasi u manastiru prema strogo propisanom rasporedu, i strogim pravilima discipline, i bili posvećeni jednom jedinom cilju: ne molitvi, već mržnji.
Nastavni plan je redom savladavan u tri “tvrđave za obuku”, pored “Fogelzanga”, tu su još bili i “Kresinze” u Pomeraniji i “Zonthofen” u Algoju i svi su bili međusobno komplementarni. U “Fogelzangu” su u prvom planu bili rasna svest i ideologija nacionalsocijalizma. “Tvrđava” u Pomeraniji, koja je pre ličila na veliku kasarnu, služila je za “oblikovanje karaktera” budućih funkcionera NSDAP. U “Zonthofenu” su sticali znanja iz oblasti upravljanja, vojnih i diplomatskih sposobnosti.
Kao i većina megalomanskih nacističkih građevinskih projekata, “Fogelzang”, međutim, nikada nije završen. Međutim, vidi se da je reč o političkoj građevini: arhitektura kao faktor učvršćivanja vlasti i izraz pobede jedne ideologije nad ljudima i prirodom.
Posle Drugog svetskog rata, nedovršen i delimično oštećen građevinski kompleks korišćen je u vojne svrhe, naročito kao komandni punkt belgijskih NATO-snaga u Nemačkoj. Kada su se 2006. vratili kući, Fogelzang je postao deo i planirani centar Nacionalnog parka Ajfel.
Posle višegodišnjih radova na rekonstrukciji, modernizaciji i proširenju, u drugoj nedelji septembra otvoreni su Odeljenje dokumentacije "Fogelzang" i izložbeni prostor posvećen flori i fauni nacionalnog parka.
Stalna izložba pod nazivom: “Misija Herenmenš” (Herrenmensch=gospodar) prati životini put “ordensjunkera”. Gotovo niko od njih nije ostvario obećani uspon na lestvici NSDAP. Kada je prva obuka završena, počeo je Drugi svetski rat. Mnogi “junkeri” su mobilisani, ali su ubrzo potom otpušteni. Poveren im je novi zadatak: civilno upravljanje u područjima Poljske i Sovjetskog Saveza pod nemačkom opsadom, a u skladu sa nacističkom ideologijom.
Poput modernih kolonizatora trebalo je da germanizuju osvojene teritorije, na primer, u baltičkim zemljama, Belorusiji i Ukrajini. Željena nuspojava: masovno ubistvo domaćeg stanovništva, neposredno ili posredno.
Franc Murer, koji se obučavao u “Kresinzeu”, a kasnije je bio zadužen za geto u litvanskoj prestonici Vilnjusu, “sejao je strah i trepet u getu”, izjavila je povodom izložbe žena koja je preživela: “Kada bih mogla da kažem da ima nešto što se zove savest, onda bih rekla da na savesti nosi 70.000 ubijenih Jevreja.”
