Izvor: Politika, 06.Jul.2012, 01:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oslobođeni akteri afere „Pancir”
Tokom dokaznog postupka nije utvrđena njihova krivica i nisu potvrđeni navodi zamenika višeg javnog tužioca u Beogradu
Pet godina od podizanja optužnice afera „Pancir” dobila je svoj epilog. Sudsko veće Višeg suda u Beogradu, kojem je predsedavala sudija Vera Vukotić, oslobodilo je, zbog nedostatka dokaza, optužbi nekadašnjeg ministra odbrane Prvoslava Davinića, penzionisanog general-majora Miluna Kokanovića i pukovnika Jovice Vučkovića, da su zloupotrebili službeni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << položaj prilikom nabavke vojne opreme od zrenjaninskog preduzeća „Mile Dragić”.
Izričući presudu, predsednica sudskog veća Vera Vukotić naglasila je da tokom dokaznog postupka koji je vođen protiv okrivljenih nije utvrđena njihova krivica, odnosno da nisu potvrđeni navodi zamenika višeg javnog tužioca u Beogradu.
– Saslušano je mnogo svedoka, prikupljeni su materijalni dokazi koji potvrđuju da nema elemenata za delo koje se okrivljenima stavljalo na teret. Sudsko veće imalo je izvesne probleme s obzirom na to da su mnogi dokumenti imali oznaku državne tajne, pa je čekano odobrenje da se okrivljeni oslobode obaveze čuvanje njihove tajne – rekla je sudija Vukotić.
Predsednica sudskog veća naglasila je i da je iz dokumentacije koju je sud pribavio utvrđeno da se preduzeće „Proizvodnja Mile Dragić” još u septembru 2004. godine obratilo Upravi za snabdevanje Ministarstva odbrane i ponudilo isporuku vojne opreme. Znači, rekla je sudija, radi se o poslu o kojem se pregovaralo i pre dolaska Prvoslava Davinića na čelo tog ministarstva.
– Uprava za snabdevanje tada ništa nije odgovorila, pa se Mile Dragić, vlasnik istoimenog preduzeća, obratio Draganu Paskašu, u to vreme načelniku Generalštaba, sa istom ponudom. Zanimljivo je da je tokom dokaznog postupka Paskaš saslušan kao svedok i da je na mnogobrojna pitanja sudskog veća odgovarao isključivo sa „ne znam” ili „ne sećam se” – rekla je sudija.
Ona je objasnila i da nikakve zloupotrebe službenog položaja nije bilo, niti da je nastala ikakva materijalna šteta, s obzirom na to da ni jedan, od dva, navodno, sporna ugovora, nije realizovan: niti je isporučena oprema, niti je Vojska to platila.
U vezi sa okrivljenim Kokanovićem sud je, kako je rekla sudija, utvrdio da je on u vreme pregovora u vezi sa nabavkom vojne opreme bio na lečenju u Meljinama, o čemu je sudu dostavio medicinsku dokumentaciju.
Postupak protiv okrivljenih počeo je pred novim sudskim većem iz početka u februaru ove godine kada su Davinić i dvojica oficira vojske SCG Jovica Vučković i Milun Kokanović ponovo negirali optužbe da su zloupotrebili službeni položaj sklapanjem ugovora vrednog 176 miliona evra, između firme za proizvodnju vojne opreme „Mile Dragić” i Vojske SCG 2005. godine, ističući da su sve radili u skladu sa zakonom. Da nisu učinili delo koje im je optužnicom stavljeno na teret, okrivljeni su ponovili i u ponedeljak prilikom iznošenja završnih reči.
Tužilaštvo je teretilo Davinića da je iskorišćavanjem službenog položaja vlasniku preduzeća „Mile Dragić” pribavio korist u vidu dobijanja posla snabdevanja Vojske SCG vojnom opremom.
Navodi se i da je načelniku Sektora za materijalne resurse, drugooptuženom Kokanoviću, naredio da zaključi sporne ugovore, što je on i uradio, naredivši svom podređenom, pukovniku Milovanu Andriću, da potpiše ugovore sa Dragićem.
Ugovori su potpisani 25. avgusta 2005. godine, ali ih je Savet ministara SCG poništio ubrzo po izbijanju afere.
Prema vlasniku istoimene firme Miletu Dragiću postupak je razdvojen na početku suđenja i prosleđen Opštinskom sudu u Zrenjaninu, koji ga je oslobodio optužbi, ali je tu odluku ukinuo Apelacioni sud u Novom Sadu i naložio da mu se sudi ponovo.
----------------------------------------------
Reagovanja Davinića i URS-a
Nekadašnji ministar obrane SCG Prvoslav Davinić:Juče je sud uzeo u obzir sve materijalne dokaze i doneo jedini moguću odluku – oslobađajuću presudu povodom optužbi za aferu „Pancir”. Zbog Dinkićevih optužbi ja sam morao da podnesem ostavku na položaj ministra odbrane, sada se postavlja pitanje, pošto nema odgovornosti, da li da tražim da me vrate na mesto ministra odbrane ili u G17”.
URS: „Presuda je pravo ogledalo reforme pravosuđa. Ipak, najvažnije je da je Dinkić otkrivanjem te afere raskrinkao tu grupu i sprečio prevaru, jer akteri nisu uspeli da realizuju taj štetan posao sa naduvanim cenama. Najvažnije je da Davinić i ekipa nisu uspeli u prevari i otimanju narodnih para i da su zaustavljeni.”
----------------------------------------------
Davinić na sudu
Oslobođen:
– Da je dodelio nezakonito stanove pripadnicima jedinice „Kobre”,
– Da je dodelio jednoiposobni stan viceadmiralu Mihajlu Živkoviću,
– Da je nezakonito poklonio rashodovani brod „Barkasa” vladi Crne Gore,
– Da je nezakonito trošio budžetska sredstva za isplatu otpremnina zaposlenima u Ministarstvu odbrane
– Afere „Pancir”.
Traje sudski postupak:
Afera „Satelit” pred Višim sudom u Beogradu
----------------------------------------------
Kokanović: Afera „Pancir” – Dinkićeva osveta
S obzirom na to da mu Davinić nije dozvolio da se meša u vojne finansije, nekadašnji ministar finansija „otkrio pljačku veka”
Afera „Pancir” rezultat je političkih tenzija između Srbije i Crne Gore neposredno pred raspad državne zajednice, međustranačkih prepucavanja i inicijative nekadašnjeg ministra finansija Mlađana Dinkića da kontroliše vojne finansije, otkriva za „Politiku”, juče oslobođeni, general Milun Kokanović. On tvrdi da tadašnji ministar odbrane Prvoslav Davinić nije dozvolio Dinkiću da se meša u vojne finansije, te da je to razlog za nastanak afere „Pancir”.
– Uhapšen sam dok sam bio na dužnosti, pred svojim potčinjenima. Dva vojna policajca su mi stavila lisice na ruke, a potom me uhvatila ispod ruku. Posle trećeg saslušanja, istražni sudija je doneo nalog kojim mi je određen pritvor uz obrazloženje „da ne utičem na svedoke”, i to u trenutku kada su svi svedoci, oni koji su naredili nabavku, sastavili i potpisali ugovor, već bili saslušani. Sudija mi je tada rekao da mora da me uhapsi jer su „pritisci sa vrha i u medijima bili veliki” – govori o aferi „Pancir” general Kokanović.
Optužnica tadašnjeg Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu, koja je usledila po završetku istrage, teretila je Kokanovića za zloupotrebu službenog položaja nastalu „nevršenjem službene dužnosti”.
– Formulacija da je nabavka „u neskladu” sa potrebama vojske, na primer, nije poznata krivičnom zakonu. Tužilac je sebi dozvolio da donosi zaključke o potrebama Vojske i racionalnosti posla, pa i o radu samog državnog vrha koji je naložio ovu nabavku. I mediji i tužilaštvo zanemarili su činjenicu da se ugovor slaže u komad po količini, vrsti i cenama opreme sa Strategijskim pregledom odbrane, ali i da postoji zahtev Generalštaba, kao taktičkog nosioca posla. Iako je tužilaštvo imalo nameru da dokaže da sam imao odlučujuću ulogu u ovom poslu, kao pomoćnik ministra za materijalne resurse nisam imao naredbodavno ovlašćenje, već su takvu nadležnost imali ministar odbrane i načelnik Uprave za snabdevanje, odnosno njegov zamenik koji je ugovor i potpisao.
U ovom poslu nije nastupila nikakva materijalna šteta, s obzirom na to da ugovori nisu realizovani. Poništeni su odmah pošto je Dinkić proglasio „pljačku veka”.
Tokom čitavog perioda nabavke opreme i sastavljanja ugovora Kokanović, kako tvrdi, nije bio na dužnosti nego na lečenju u Vojnoj bolnici u Meljinama. Njegove dužnosti sa nadležnostima i ovlašćenjima obavljao je njegov zamenik. Sa oporavka se vratio kada je ugovor, praktično, potpisan, a postupak nabavke priveden kraju. Na desetominutnom sastanku kojem su, navodi Kokanović, prisustvovali ministar, njegov pomoćnik za obaveštajno-bezbednosno poslove i Vojnobezbednosne agencije, generalni sekretar resornog ministarstva i zamenik načelnika Uprave za snabdevanje, prvi put je upoznat sa detaljima nabavke koja će kasnije biti ocenjena kao sporna.
– Mediji su, bez provere, objavljivali izjave Dinkića, tadašnjeg ministra policije Dragana Jočića, potpredsednika vlade Miroljuba Labusa... Klevetama se pridružio i general Zoran Stanković, kome sam bio starešina. Kroz moje ruke su prošle dve službene krivične prijave protiv njega koje su završile u fioci – tvrdi penzionisani general.
- Trpeo sam pretnje, direktne i indirektne pritiske uticajnih ljudi,biznismena i tajkuna. Tražio sam zaštitu VBA, ali mi ona nije pružena. Lično sam pitao načelnika Uprave bezbednosti Ministarstva odbrane Svetka Kovača zašto su dozvolili da budem uhapšen, a posle i da protiv mene bude podignuta optužnica. Doslovce je rekao: „Znamo, druže, da nemaš nikakvu krivicu u ovom predmetu, ali smo morali tako da postupimo jer je pritisak odozgo bio ogroman. Čak je ministar Jočić dva puta dolazio kod mene u kabinet i insistirao na tvom hapšenju. Ja na to nisam pristajao, pa je on to, verovatno, odradio preko tužioca i istražnog sudije – kaže Kokanović.
M. Derikonjić
objavljeno: 06.07.2012.
