Izvor: Politika, 05.Mar.2013, 16:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Osiguranje rizika i rizik osiguranja
Osiguranje je kategorija maltene dobrovoljnog paraporeza,u interesu osiguranika, osiguravajućih kompanija, ali i društva u celini
U uslovima globalne finansijske krize i smanjenog privrednog rasta, osiguranje predstavlja jednu od najvažnijih pratećih, ali ne i uzgrednih privrednih delatnosti u usponu. Osiguravajući fondovi čine izvor kapitala, čijim se mudrim, sistematskim i planskim upravljanjem učmaloj privredi može davati neprestani „vetar u leđa“. Sredstva koja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << osiguravači naplaćuju na ime premija osiguranja, zajedno sa osnivačkim kapitalom i već nakupljenim rezervama osiguranja, mogu se koristiti za ulaganja u druge oblasti privrede, za ulaganja na tržištu kapitala itd. Rečju, osiguranje je kategorija maltene dobrovoljnog paraporeza,uinteresu osiguranika, osiguravajućih kompanija, ali i društva u celini. Istinu na volju, osiguranje u Srbiji je daleko manje razvijeno od osiguranja u vodećim evropskim i drugim bogatijim državama; srpski osiguranici često se suočavaju sa odbijanjem osiguravača da im isplate odštetne zahteve po osnovu polisa osiguranja; sporovi iz osiguranja u ne malom broju slučajeva traju duže od onoga što nalaže čl. 6 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (Pravo na pravično suđenje, i to u razumnom roku). Da stvar bude gora, srpsko tržište osiguranja još uvek karakteriše postojanje niza protekcionističkih odredbi prema osiguravajućim kućama, zbog čega se za naše tržište danas ne može reći da je dovoljno harmonizovano sa pravom EU.
Dakle, razumemo i osećamo kakvo je trenutno stanje, a da li znamo šta nam je činiti u budućem periodu kako bismo podstakli razvoj ovog segmenta privrede? Smatram da su za promociju delatnosti osiguranja u Srbiji ključne tri stvari. Prvo, odgovarajuća propaganda i edukacija potencijalnih korisnika usluga osiguranja. Do potencijalnih korisnika usluga osiguranja mora doći informacija o tome koliko je osiguranje korisno za zaštitu njihove lične i poslovne sfere. Od osiguranja imovine (osiguranje od rizika požara, poplave, krađe...) i osiguranja lica,do novih i nedovoljno poznatih osiguranja (poput osiguranja za slučaj otkaza putovanja, osiguranja za slučaj kišnih dana na putovanju, osiguranja od odgovornosti lekara, advokata, notara...). Drugo – posle uspešne edukacije, osiguravači moraju raditi na razvoju dobre prakse osiguranja. Za njihovu dobru reputaciju, najbitnije je izgraditi poverenje korisnika usluga. Najzad, treće, u stvaranju pozitivne slike o osiguranju u javnosti odgovarajuću ulogu imaju i državni organi i druga javna tela,počev od Narodne banke Srbije, zadužene za izdavanje i oduzimanje dozvola za rad društvima osiguranja i vršenje celokupnog nadzora nad njihovim radom, preko Udruženja osiguravača Srbije, koje treba da promoviše etičko poslovanje društava osiguranja,do sudova, koji moraju uložiti više truda kako bi se upoznali s principima obavljanja delatnosti osiguranja i rešavali sporove poznavajući stvar. Važno je da se postigne svest o stvarnosti koja će u opisanom kontekstu formulisati sledeću društvenu nejednačinu, poruku poverenja u delatnost osiguranja: rizik osiguranja je manji od osiguranja rizika! Načelno, pouzdano osiguranje se isplati svima, i materijalno i moralno. Po definiciji, rizik se ne može izbeći, ali mu se može uspešno raznoliko parirati. Pri svemu tome, prisetimo se drevne izreke da „najviše rizikuje onaj koji ništa ne rizikuje“!
Docent na Pravnom fakultetu BU
Nataša Petrović-Tomić
objavljeno: 05.03.2013.
