Izvor: Vesti-online.com, 09.Jun.2015, 06:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ono što nije vlast, ni opozicija

Nešto u poslednje vreme šaram, pa mi dopadne da uređujem stranice unutrašnje politike, a sledeće nedelje već regione, svet ili hroniku. I moram da se izjadam da je unutrašnja politika najdosadnija, jednostavno stoga što je beznadežna.

Ali posledice mogu da budu i gore, jer posle svih Vulina, Toma, Pajtića, Malih, pa do najvećih vizionara Vučića i Tadića čovek se jednostavno blokira, skoro da zaglupi. Govore nepovezano kao da ih je udario kamion kada su bili mali, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << pa često posle prevođenja njihovih misli na čovečji govor ne mogu da se setim kako se nešto kaže. Tada objašnjavam kolegama šta mi treba, pa se izražavam kao Velja: "Ona mašina što ima onu gvozdenu ruku, pa kopa ono crno što izgleda kao kamen, a gori..." Ili tako nekako.

Šef Jovanović teši me da to i nije toliko strašno, jer mogu lako da nastradam, ali šta god da napišem povodom njih neću ogrešiti dušu. Zabrinem se, pa tako sluđen kao i svi u Srbiji odem malo na selo da ne razmislim i da proriljam baštu, kako ne bih kupovao ono crveno što nije jabuka, ali dobro ide s lukom. I ostale te šarene stvari koje se jedu, pa ne završite kao dvoje penzionera koji su prošle nedelje umrli od gladi usred Beograda sa dugom za hleb od 4.000 dinara i ne dočekavši da Vučić zamoli MMF da im uveća prinadležnosti. Pobogu, kakve inadžije.

Taman se zagledam u ništa, kada ispod trešnje iskoči komšija, kao ministar Vulin iz Armanijevog odela. On bez posla i para odavno, ali stoga rasterećen i malo zaludan te ga sve interesuje. Kako je u Beogradu, šta kažu, kada stiže gas iz Azerbejdžana, (Bože, ispali me u Titel preko Dunava), kada će Beograd na vodi...

Rešim da pustim šarova s lanca, ali se setim da ga nemam, skupa hrana, a kerovi neće ono crveno s lukom... Uhvatim nevoljno da odgovaram bez razmišljanja, a komšija me ljutito preseče: "A oni tvoji su kao dobri?"

Ne mogu da nosim tabake novina sa sobom i dokazujem mu šta sam mislio o žutima pre desetak godina, pa rešim da završim: "Koji moji, koji moj, a koji je tebi?!"

Nestade ljutiti komšija pod trešnjom, ali čovek je u pravu. Zapostavili smo ovo što se predstavlja kao ono što nije vlast, već su kao protiv, a nisu još pali pod cenzus. A zaslužio je Pajtić da mu se odgovori kada je rekao kako se DS više neće nikome izvinjavati i Gordana Čomić koja je rekla to isto samo malo drugačije. Dakle da čekaju da se narodu zgadi SNS, pa da dođu opet na vlast, kao kada se narodu zgadio DS, pa je na vlast došao SNS.

Gomila banalnih ljudi koja je uništila Srbiju i njenu ekonomiju i dovela na vlast SNS, koji je isti samo primitivniji, htela bi da zauzme stare pozicije. Već vidim, Pajtić na Vučića, Šutanovac na Gašića... I niko na Dačića. O, kakav sudar titana!

I u pravu je Pajtić, njihova izvinjenja nikome ne trebaju i mogu da ih ture u ono što nije rupa u zemlji, već u interglutealnom režnju.

O Tadiću i njegovima ne bih, nemam živaca. A ne bih ni o dverjanima: "Mi smo za porodične vrednosti i da Srbija bude ekonomski jaka!" Super, i ja sam, šta ćemo sada? Svi zajedno korisni su samo za SNS.

Ima analitičara koji se brinu što će iza Vučića da ostane uništen politički sistem. Ja ne brinem. Nisam analitičar i može mi se, šta će mi politički sistem koji nas je uništio i koji ne dozvoljava da iko pametan, pošten ili makar normalan uđe u vlast ili opoziciju i istisne ih.

Jedino me odavno nezaposleni komšija brine, jer mi je pokazao da je car još obučen.

Nastavak na Vesti-online.com...