Izvor: N1 televizija, 06.Sep.2016, 13:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Okeani u sve gorem stanju zbog globalnog zagrevanja
Globalno otopljavanje šteti okeanima kao nikada do sad, širi bolesti kod životinja kao i kod ljudi i ugrožava bezbednost hrane širom planete, upozorava se u izveštaju stručnjaka Međunarodne unije za očuvanje prirode (IUCN).
Istraživanje je sprovelo 80 naučnika iz 12 zemalja, rečeno je u utorak na kongresu IUCN-a čiji je domaćin ove godine Honolulu.
"Svi mi znamo da okeani ovu planetu održavaju u životu. Znamo da samo okeanima možemo da zahvalimo za svaki >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << drugi dah koji udahnemo", istakla je generalna direktorka IUCN-a Inger Andersen na kongresu koji je okupio oko 9000 čelnika i aktivista za očuvanje životne sredine.
Andersen upozorava da smo odgovorni za "oboljevanje" okeana i objašnjava da su vode u svetu apsorbovale više od 93 posto od prekomerne toplote koja se skuplja od početka procesa globalnog otopljavanja sedamdesetih godina prošlog veka, sprečavajući na taj način prekomerno zagrejavanje tla.
Poređenja radi, da je ta količina toplote akumulisana u prva dva kilometra okeanske dubine otišla u atmosferu, temperatura na Zemlji tokom prošlog veka ne bi porasla za samo jedan stepen Celzijusa, već za razornih 36 stepeni Celzijusa.
U nekom trenutku, tvrdi se u izveštaju, pregrejane vode mogle bi da oslobode milijarde tona smrznutog metana, moćnih gasova staklene bašte, nagomilanih u morskom dnu i prosto "skuvati" površinu planete.
"Zbog te dodatne toplote koju apsorbuju okeani drastično je promenjen ritam života u okeanu", ističe Den Lafouli, koautor studije "Objašnjenja o zagrejavanju okeana". Taj izveštaj je, tvrdi Lafouli, "najsveobuhvatnija, najsistematičnija studija ikada izvršena o posledicama zagrejavanja okeana".
"Okeani su nas štitili i štite nas i sada, ali uz posledice velikih razmera", dodaje Lafouli. Istraživanjem su bili obuhvaćeni svi glavni morski ekosistemi, od mikroba do kitova, uključujući i duboke delove okeana.
Iz njega se saznaje da se meduze, morske ptice i planktoni zbog pregrejavanja okeana sele prema hladnijim polovima, do 10 stepeni geografske širine.
"Menjamo godišnja doba u okeanima", upozorava Lafouli i objašnjava da su te klimatske migracije za 1,5 do pet puta brže nego na tlu.
Takođe dodaje da se, u odnosu na razdoblje od 1970-2000, zbog seobe ribljih vrsta, do 2050. godine može očekivati pad ribljeg ulova između 10 i 30 posto.
Povećanje temperature okeana će najverovatnije promeniti i stopu muških primeraka kod kornjača jer se ženke češće izležu kada je toplije. Toplota će takođe biti jako pogodna za porast mikroba u svim vodama. Zagrejavanje ubija i koralne grebene rekordnom brzinom što za posledicu ima smanjivanje broja ribljih vrsta koje gube svoje stanište. Korali trenutno pate od izbeljivanja koje se pojavljuje kada zbog povišenih temperatura koral izbacuje simbiotičke alge, zbog čega gubi hranu, energiju i boju i nakon toga umre.
Ovakvo ponašanje pomaže koralima da privremeno prežive toplije vode, ali takvi uslovi na duža vremenska razdoblja su pogubni za korale i ekosisteme koji ih podržavaju.
Zbog apsorpcije ugljen-dioksida povećava se i kiselost okeana, pa je rakovima i školjkama teže da formiraju ljušture od kalcijum-karbonata.
"Istraživanje jasno pokazuje da otopljavanje doprinosi povećanju broja bolesti i kod biljki i životinja. Moramo drastično smanjiti efekat staklene bašte. Nema nikakve sumnje da smo mi uzrok svega toga i znamo koja su rešenja", zaključuje se u studiji IUCN-a.
