Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 30.Apr.2010, 13:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ogromna naftna mrlja se primiče Misisipiju

VAŠINGTON - Vlada SAD proglasila je izlivanje nafte u Meksičkom zalivu za događaj od nacionalnog značaja, što znači da vlasti mogu da koriste izvore iz cele zemlje da bi se izborile sa pretnjom najveće ekološke katastrofe u američkoj istoriji.

Kompanija British Petroleum (BP), vlasnik naftne platforme koja je prošle nedelje potonula u Meksičkom zalivu i prouzrokovala izlivanje, zatražila je od Ministarstva odbrane SAD da joj pošalje specijalnu opremu za podvodno snimanje i >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << uključi specijalne podvodne robote za operaciju zatvaranja pukotine na naftovodu koji vodi do obale SAD a nalazi se oko 1.500 metara ispod površine mora.

U saveznoj državi Lujzijani, čija je obala u najvećoj opasnosti od izlivanja nafte, proglašeno je vanredno stanje. Ogromna naftna mrlja koja se širi Meksičkim zalivom je sve veća, prenosi Bi-Bi-Si (BBC) izveštaje iz SAD.

Večeras u Misisipiju

Ekološki vrlo osetljive obale američkih država u Meksičkom zalivu spremaju se za, kako neki procenjuju, jednu od najvecih ekoloških katastrofa u američkoj istoriji.

Helikopteri obalske straže koji nadlecu zaliv izveštavaju da situacija iz časa u čas postaje sve teža.

Ogromna naftna mrlja stigla je na samo 30 kilometara od močvarnog ušća reke Misisipi, sada je vidljiva i iz svemira.

Poslednje procene govore da bi naftna mrlja do ušća reke Misisipi mogla da stigne već večeras.

Na mestu gde je potonula naftna platforma, u Meksičkom zalivu, 80 kilometara od obala Luizijane, i dalje dnevno ističe u okean više od 5.000 barela nafte, što je pet puta više nego što je bilo procenjeno odmah posle eksplozije, javili su svetski mediji.

Osim toga nafta koja ističe na dubini od kilometar i po još nije sva isplivala na površinu.

Stručnjaci navode da bi ekološka katastrofa koju bi mogla da izazove ova naftna mrlja mogla da bude gora od one koja je 1989. godine pogodila Aljasku, posle havarije supertankera "Ekson Valdeza" iz koga se izlilo 50.000 tona nafte.

Nafta mrlja ugrožava osetljive močvarne ekosisteme u priobalju Luizijane, Misisipija, Alabame i Floride, gde živi stotine vrsta ptica, kao i mrestilište rirbljih fondova Meksičkog zaliva, jednog od najbogatijih ribolovnih područja na svetu koji obiluje rakovima, školjkama i brojnim ribljim vrstama.

Iz američkog ministarstva unutrašnjih poslova rečeno je da bi moglo da bude potrebno 90 dana da se zaustavi masovno izlivanje nafte u more.

I Pentagon se uključio u napore da se reši ova situacija, ali, zasad, nije doneta nikakva odluka.

Odmah posle prošlosedmične nesreće predsednik SAD Barak Obama izjavio je da je kompanija "Britiš petroleum" (BP) odgovorna za štetu i čisćenje široke naftne mrlje, ali i da će se njegova administracija obratiti na "svaku pojedinačnu adresu" na koju bude mogla.

BP procenjuje da će za popravku oštećene cevi biti potrebno nekoliko meseci.

Na platformi se u trenutku eksplozije nalazilo 126 radnika i 115 njih je spaseno. Jednaest radnika je nestalo posle velike eksplozije prošle sedmice, a pretpostavlja se da su u nesreći svi nastradali.

Američki list "Vašington Post" piše da bi naftna mrlja mogla po veličini da prevaziđe onu koja je na kalifornijskoj obali, kod Santa Barbare, nastala 1969, što je dovelo do uvođenja moratorijuma na vađenje nafte i gasa na pacifičkoj i atlantskoj obali SAD.

Najsmrtonosnija eksplozija naftnih bušotina u svetu dogodila se 1988. godine, na oko 200 kilometara od škotskog grada Aberdina kada je poginulo 167 ljudi.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...