Izvor: Vesti-online.com, 11.Mar.2019, 01:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ogroman raskorak u srpskom zdravstvu: Manjak lekara, višak molera
Srbija decenijama kuburi sa problemom odlaska visokokvalifikovanih kadrova u beli svet, a najveći problem je odlazak lekara. I pored toga što gotovo svaki dan medicinske sestre i doktori odlaze put zapadne Evrope, prijem novih ljudi u zdravstvu je otežan zbog zabrane zapošljavanja u javnom sektoru. Bolnicama nedostaju lekari, sestre, ali zato ne manjka tehničkog kadra, kojeg je svakog dana sve više.
Naime, uprkos zabrani u poslednje vreme zaposleno je više od 3.500 nemedicinskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << radnika, pokazuje istraživanje Nove ekonomije. Prema tim podacima, skoro svaka peta osoba s platnog spiska zdravstvenih ustanova u Srbiji je nemedicinski radnik, dok u Evropskoj uniji tek svaki deseti zaposleni ne nosi beli mantil.
Ivana Pavlović, novinarka Nove ekonomije, kaže da je taj magazin, tokom dvogodišnjeg istraživanja urađenog u saradnji sa EU, ustanovio da je poslednjih pet godina broj zaposlenih u zdravstvu smanjen za gotovo 10.000 ljudi, što je utvrđeno na osnovu podataka Instituta Batut i Fiskalnog saveta.
- Zdravstvo je sektor u kome je broj zaposlenih najviše smanjen. U tom smanjenju broj zdravstvenih radnika smanjen je za 3.000, doktora medicine gotovo 1.000 manje, i administrativno i tehničko osoblje smanjeno je za nešto oko 5.000 ljudi - kaže Pavlović.
Doktor Rade Panić, iz Opšte bolnice Studenica u Kraljevu, ocenjuje za N1 da Ministarstvo zdravlja ne radi svoj posao kako treba, što je uslovilo pad broja zaposlenih. Kao primer je naveo to što je u KC Niš, na hirurgiji, zaposlen profesor fizičkog vaspitanja koji tamo sprovodi fizikalnu terapiju.
- To je nedopustivo, jer on nije edukovan niti ima kvalifikacije da to radi. Da ne pričamo o tome da na zvaničnoj prezentaciji Opšte bolnice u Kraljevu imamo građevinski sektor - zaposlene armirače, molere i slično - navodi dr Panić.
Predstavnik NVO Doktori protiv korupcije dr Draško Karađinović kaže za "Vesti" da je broj doktora u srpskom zdravstvu optimalan, medicinskih sestara nedovoljan, a nemedicinskih saradnika preveliki.
- Neću reći ništa novo ukoliko kažem da postoji izrazita disproporcija u strukturi nemedicinskih radnika između srpskog i evropskog zdravstva, što je posledica nasleđenog i nereformisanog modela zdravstva - kaže dr Karađinović.
Srpsko zdravstvo ima i dalje usađen birokratski organizacioni oblik karakterističan za socijalističko državno uređenje iz 60-ih godina prošlog veka, iako su ekonomske i demografske činjenice danas potpuno drugačije.
To znači da broj novorođenih beba iz godine u godinu dramatično pada, a starost stanovnika raste - prosečna starost stanovništva naše zemlje je 43 godine. Te promene trebalo bi da isprati i drugačija struktura zaposlenih u zdravstvu.
Karađinović smatra da su brojni domovi zdravlja koji predstavljaju pandan javnom komunalnom preduzeću u smislu neefikasnosti i gubitaka postali sigurno utočište za brojne nemedicinske radnike.
- Svaka opština ima državni dom zdravlja, a u svih 159 domova zdravlja zaposleno je isto toliko direktora i još više sekretarica, knjigovođa, referenata, šofera, tehničkog osoblja, portparola - ističe dr Karađinović.
U Srbiji u zdravstenom sektoru trenutno radi 110.000 zaposlenih. Od toga je oko 21.000 lekara, oko 50.000 medicinskih sestara, a ostalo čini tehnički sektor počev od vozača, molera do sekretarica.
To je znatno više nego u zemljama Evropske unije, kaže dr Karađinović. On ističe da se nemedicinsko osoblje prima po stranačkoj i rodbinskoj vezi.
Nastavak na Vesti-online.com...
