Izvor: B92, 11.Okt.2008, 04:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Odsustvo smisla za lepo ponašanje"
Beograd -- Nevena Šahović, profesorka međunarodnog prava, kaže da proterivanje ambasadora predstavlja "odsustvo smisla za lepo ponašanje".
S druge strane, ona navodi da država ima pravo da ne obrazlaže ovakav potez. Šahovićeva podseća da su u prošlosti, naročito u doba hladnog rata, ambasadori proterivani zbog ličnog postupka, u prvom redu zbog špijunaže ili druge povrede zakona, što ovoga puta svakako nije slučaj.
Ona takođe smatra da s pravnog gledišta >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nije bio pogodan trenutak za takvu odluku.
Potez Vlade da protera ambasadore Crne Gore i Makedonije u interesu je Srbije, smatra profesor međunarodnog javnog prava Milan Paunović.
"Trebalo je proterati ambasadore iz svih zemalja koje su priznale Kosovo, počevši od SAD, a proterivanje samo ambasadora Crne Gore i Makedonije izgleda smešno”, kaže Paunović za Danas.
Prema njegovim rečima, ovakva odluka Srbije doprinosi stabilnosti regiona, jer je zemlji narušen integritet kada je Kosovo proglasilo nezavisnost.
"Treba što pre podneti tužbe Međunarodnom sudu pravde protiv zemalja koje su ga priznale”, ocenjuje Paunović.
Prema mišljenju bivšeg ambasadora u Sjedinjenim Američkim Državama, istoričara Milana St. Protića, potez Beograda predstavlja emotivnu reakciju koja "donekle može da se razume".
"Najosetljiviji smo na poteze onih koji su nam najbliži”, tvrdi on.
Protić ocenjuje da to u većoj meri neće narušiti diplomatske odnose dveju država. Kao razlog za postupak Podgorice, on navodi jak pritisak koji je izvršen na tamošnje vlasti.
"Crna Gora nije imala mnogo izbora, imajući u vidu činjenicu da je osam od devet najmoćnijih država sveta priznalo Kosovo”, navodi Protić.
Nikola Samardžić, profesor istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu i potpredsednik Liberalno-demokratske partije, ocenjuje da odluka srpske vlade predstavlja nastavak politike Akcionog plana, "serije polutajnih dokumenata", osmišljene u cilju međunarodne izolacije Srbije, zaoštravanja odnosa sa svim susedima i eventualnog pokušaja izvođenja državnog udara na ulici, što je ”Koštunica pokušao 21. februara, ali je odustao od plana".
Samardžić je rekao da je iznenađen zbog činjenice da se "ovako grub i besmislen potez" odigrao svega nekoliko dana posle posete premijera Mirka Cvetkovića Crnoj Gori.
On smatra da bi predsednik Srbije Boris Tadić i crnogorski premijer Milo Đukanović trebalo direktno da razgovaraju o aktuelnoj situaciji, budući da njihovi šefovi diplomatija "nisu adekvatne ličnosti".
Samardžić podseća da u prošlosti nije bilo ozbiljnijih sporova između Srbije i Crne Gore, sa izuzetkom problema vezanih za asimilaciju Crnogoraca u Srbiji, pljačkanja privatne imovine započete 1944, uzurpacije vlasti i državne imovine, i sličnih pitanja.
On ocenjuje da odnosi Beograda i Podgorice ne bi trebalo da budu na nivou diplomatskih i da je Đukanovićev predlog od pre nekoliko godina o stvaranju zajednice nezavisnih država možda imao smisla.
