Izvor: RTS, 28.Feb.2019, 17:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Odnosi Srba i Albanaca zavise od rešavanja pitanja KiM"

Asistent na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić i novinar Idro Seferi ocenili su da su odnosi Srba i Albanaca zavise od rešavanja pitanja Kosova o Metohije.
Na Tanjugovom panelu u rezidenciji norveškog ambasadora, Stefan Surlić je rekao da će pitanje KiM kontaminirati odnose sve Srba i Albanaca dok se ne reši i da će to biti dominantna tema koja, kako kaže, neće ostaviti mesta za neke >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << druge teme.

"Bez rešavanja pitanja Kosova ne možemo da uspostavimo ni jače privredne i sve ostale veze između Srbije i Albanije", rekao je Surlić, a Seferi dodaje da će odnosi dva naroda bolje funkcionisati kada se pitanje KiM bude rešilo trajno.
Analizirajući rezultate istraživanja javnog mnjenja agencije "Faktor plus", Seferi je ukazao da nedostaje međusobna komunikacija dva naroda, i da Albanci na primer često idu u Kolašin u Crnu Goru, a da, s druge strane ne znaju gde je Kopaonik, upravo zbog nedostatka komunikacije.
Primetio je da prvi put ove godine na beogradskom Sajmu turizma nije bilo albanskog štanda i smatra da je razlog tome nedostatak budžeta, ali i politička situacija. "Bilo bi više nade kada bi oba naroda mogla više da putuju, ali nemaju toliko para, a i kada imaju, biraju druge destinacije", kaže Seferi.
Surlić ocenjuje da su predrasude i stereotipi osnovni razlog nerazumevanja i veruje da su oni koji su učestvovali u anketi, a čiji odgovori potvrđuju stereotipe, to govorili zato što je poželjno, a ne zato što je to njihovo iskreno mišljenje.
"Interesantno je primetiti kako smo definisali da je dobar Srbin onaj koji ne voli Albance, ili da je dobar Albanac onaj koji ima negativno mišljenje o Srbima. Glavnu odgovornost imaju mediji i političari, odnosno neodgovorn izjave i senzacionalizam", konstatovao je Surlić.
"Mladi se 'getoizuju'"
Zabrinjiva ga, kaže, što mladi u eri modernih komunikacija "ne vidi da se oni kosmopolitizuju, već da se getoizuju".
Seferi i Surlić su tokom panela istakli i lični odnos, jer su obojica sa KiM, a imaju, kako su naveli "zdrav odnos".
"Nas dvojica pamtimo konflikt i nosimo neka sećanja, da ne kažem traumu, ali smo opet to prevazišli i spremni smo da iznesemo različite uglove gledanja i zato nemam toliko razumevanja za mlade koji pokazuju apsolutni ekstrmizam", rekao je Surlić.
Naveo je da su pitanja iz prošlosti ključni problemi i "sekire u zaleđenom moru" i ukazuje da za dva naroda ne važi da je istorija skup činjenica koje su se dogodile u prošlosti, jer ne postoji saglasnost o tome.
Direktorka Centra za evroatlanstke studije Jelena Milić, koja je prisustvovala skupu "Odnos srpskog i albanskog naroda", upitala je učesnike panela da li u Albaniji postoje reakcije civilnog društva kada na Kosovu i Metohiji neko od albanskih političara izjavi nešto neprimereno i nešto što može doprineti pogoršanju odnosa dva naroda.

Milić je podsetila da je danas Bedžet Pacoli pisao predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i da je naveo da Kosovo počiva na slobodi, demokratiji i prosperitetu i istakla da bi ona mogla da napiše da počiva i na mnogo nerešenih ubistava Srba, na nerešenom pitanju imovine, kao i na činjenici da je premijer samoproglašenog Kosova Ramuš Haradinaj kontraverzna ličnost sa aspekta suđenja za ratne zločine.
"Uz to je Haradinaj stavio za svog savetnika Sulejmana Sulju, glavnokomandujućeg OVK, koji je osuđen za ratne zločine. I sada razmišljam kada ja to napišem da li sam ja izdala bilo kakav koncept, sve ono čime sam se kao javna ličnost i direktor Centra bavila svih ovih godina", dodala je Milićeva.
Ističe i da se pita da li postoji reakcija javnih ličnosti i civilnih organizacija na način na koji se to dešava u Srbiji na takve, kako ocenjuje, apsolutno neprihvatljive stvari u Albaniji i na Kosovu.
"Da li ste primetili kada je general Lazarević bio postavljen da predaje na Vojnoj akademiji to je došlo do Vašington posta, ja protiv toga nema ništa i ako je, ali nisam sigurna da je imenovanje Sulejmana Sulje došlo do Vašington posta", naglasila je Milićeva.
Pošto se dalja diskusija kretala u pravcu pitanja Kosova i Metohije, Surlić je podsetio na nedavno istraživanje koje je pokazalo da je Albancima prihvatljivije razgraničenje od toga da Srbima daju veću autonomiju i prava.
Zbog toga, ne veruje da će Priština obezbediti bolje uslove za srpsku zajednicu čak i da Beograd prizna jednostrano proglašenu nezavisnost.
"Imamo veliki raskorak između onog što je normativno propisano na Kosovu od onoga sto se u praksi dešava, a sve vreme je bio izgovor međunarodnih aktera koji su prisutni na Kosovu da sve teme od demokratizacije društva, suocavanja sa prošlošću treba staviti po strani, dok se ne resi pitanje statusa I to se vratilo kao bumerang", istakao je Surlić.
Surlić je naveo da se nekoliko misija poput Unmika i Euleksa nije suočilo sa ratnim zločinima i dodao da se sada čeka "treća šansa" posle formiranja specijalnog suda.
"Da su Unmik i Euleks uradili ono sto je bilo njihova misija onda taj specijalni sud ne bi ni bio potreban, ali evo daćemo i treću šansu da omoguće privođenje lica koji su osumnjiceni za zločine", rekao je Surlić.
Obraćajući se učesnicima panela, šef diplomatije Ivica Dačić rekao je da je sve probleme dva naroda trebalo rešavati sa Albanijom od početka, istakavši da bi "rešenja bila čistija" od priznavanja jednostranih odluka Prištine.

Nastavak na RTS...

Beta: Iguman Sava upozorava da razgraničenje znači odlazak Srba sa Kosova