Izvor: RTS, 30.Mar.2012, 21:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odbrana evra i stezanje kaiša
Evrozona dogovorila povećanje fondova za zaštitu prezaduženih zemalja članca, na 800 milijardi evra. Zbog malog planiranog rasta, članicama su potrebni restriktivniji budžetski planovi i jak finansijski odbrambeni zid za zaštitu zaduženih privreda.
Ministri finansija Evrozone dogovorili su, u Kopenhagenu, povećanje kriznih fondova za zaštitu prezaduženih zemalja monetarnog bloka. Fondovi za odbranu ekonomija i zajedničke valute 17 zemalja biće teški 800 milijardi >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << evra, a dogovor predstavlja olakšanje za Evrozonu koja od početka godine beleži pad privrednih aktivnosti.
Povećanje fondova predstavlja jasnu poruku finansijskim tržištima da je ekonimski blok u stanju da zauzda dvogodišnju dužničku krizu, poručuju evropski ministri.
"Stvarna kreditna mogućnost Evropskog stabilizacionog mehanizma i Evropskog stabilizacionog fonda jeste 500 milijardi evra, jer je oko 300 već obećano za pomoć Irskoj, Portugaliji i Grčkoj", navodi ministarka finansija Austrije Marija Fekter.
Još uvek nema saglasnosti oko predloga da se stabilizacioni fond poveća na oko 1000 milijardi evra, za šta se zalaže Nemačka.
Evrozona će imati privredni rast od svega 0,2 odsto, upozorava Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Zato su joj potrebni restriktivniji budžetski planovi i jak finansijski odbrambeni zid, za zaštitu zaduženih privreda, kao što su Italija i Španija.
Glavni ekonomista OECD-a Pjer Karlo Padoan kaže da je zona evra je i dalje slaba, pošto državni dugovi i nezaposlenost rastu, banke su slabe a fiskalni ciljevi daleko od ostvarenih.
Špancima predstoji najveće stezanje kaiša u istoriji, pošto je vlada u Madridu predstavila novi budžet kojim su planirane uštede od 27 milijardi evra.
"Javna štednja podrazumeva zamrzavanje plata i penzija u javnom sektoru i socijalnih davanja, smanjenje administracije, veće poreze za velike kompanije", navodi zamenca premijera Španije Soraja Saenz de Santamarija.
U Poljskoj, hiljade radnika okupilo se pred zgradom parlamenta da podrže predlog sindikata da se o reformi penzionog sistemna odlučuje na referendumu. Poslanici raspravljaju i glasaju o incijativi "Solidarnosti" da raspišu referendum o vladinom predlogu, o povećanju starosne granice za odlazak u penziju na 67 godina za muškarce i žene.
