Izvor: B92, 23.Mar.2012, 01:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od raka će umreti 22.000 ljudi
Beograd -- Od malignih tumora bi u Srbiji ove godine moglo da oboli 37.000, a da umre 22.000 ljudi!
To je, prema projekcijama nacionalnog Društva za borbu protiv raka, za po dve hiljade više i novoobolelih i umrlih, nego pre dve godine.
Svake godine učestalost obolevanja od karcinoma kod nas se povećava za 1,9 odsto i po tome se uklapamo u evropski prosek. Ali stručnjake zabrinjava što se ovde povećava smrtnost od raka.
"Dok u razvijenim zemljama mortalitet >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << već deceniju i po opada za po jedan odsto godišnje, u Srbiji je za to vreme porastao za čak 23 odsto", upozorava profesor dr Slobodan Čikarić, predsednik Društva Srbije za borbu protiv raka.
"Početkom prošle decenije rak je u Srbiji godišnje kosio 17.500 ljudi. Iako su u međuvremenu povećani troškovi lečenja, bolest nije obuzdana, a smrtnost od ovih bolesti se izjednačavaju, što pokazuje da je slab efekat terapije", kaže profesor Čikarić. Drastičan primer je rak jajnika: početkom prošle decenije preživljavanje sa ovim malignim tumorom bilo je 45,8 odsto, a krajem decenije 30,8 odsto!
Nedostaje 10 aparata za zračenje
"Svaki drugi oboleli od raka mora na radioterapiju, a Srbiji, koja ima 15 mašina za zračenje, po evropskim standardima, nedostaje bar još 10 generatora jonizujućeg zračenja", upozorava profesor Slobodan Čikarić.
"Za nabavku tih 10 mašina potrebno je oko 20 miliona evra, a one bi radile narednih 15 godina. Za nabavku citostatika prošle godine potrošeno je 38 miliona evra. Ne kažem da ove dve terapijske grane nisu podjednako važne, ali činjenica je da 90 odsto tumora ne možemo adekvatno da lečimo bez radioterapije."
Rak kod nas, kao i u čitavom svetu, češće napada i ubija muškarce. Oni najčešće obolevaju i umiru od karcinoma pluća, a žene od raka dojke.
"Početkom prošle decenije sa rakom pluća preživljavalo je 26,9 odsto, a deset godina kasnije 10,4 odsto obolelih", objašnjava profesor Čikarić. "To pokazuje slab efekat lečenja, a činjenica je da su i karcinomi sve agresivniji i da rak pluća, od svih malignih tumora, ima najlošiju prognozu."
Od 2006. godine, sedam godina posle bombardovanja, u osetnom porastu su leukemije i limfomi. To su tumori koji se posle izlaganja kancerogenim materijama javljaju dva do četiri puta brže nego druge vrste raka.
"Učestalost leukemije i limfoma je porasla od 2001. do 2009. godine za 7,8 odsto, a smrtnost za čak 17,6 odsto", kaže Čikarić.
Procenjuje se da u Srbiji sa rakom trenutno živi oko 120.000 ljudi, ali tačni podaci ne postoje. Profesor Svetislav Jelić, predsednik kancerološke sekcije Srpskog lekarskog društva, kaže da je broj pacijenata koji se leče u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, Novom Sadu ili Nišu, od 2002. godine povećan za 50 odsto.
"Životni vek obolelih od raka se produžio i neke pacijente tokom bolesti i po tri puta lečimo bolnički", kaže dr Momčilo Inić, predsednik Udruženja onkoloških hirurga. "Kapaciteti Instituta za onkologiju su sada isti kao u vreme kada je Beograd imao 300.000 stanovnika i hitno je neophodno proširenje. U pet operacionih sala i sa 90 bolničkih postelja, godišnje ovde uradimo 7.500 operacija. Više od toga ne možemo."
