Izvor: Šumadija Press, 20.Sep.2015, 12:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od 1.oktobra lakše do priznavanja inostrane diplome
Od 1. oktobra počinje sa radom Centar za priznavanje stranih diploma radi zapošljavanja (ENIC/NARIC), a prosvetne vlasti obećavaju da će postupak sada biti brži, jeftiniji i lakši.
Priznavanje diploma radi zapošljavanja do sada je bilo povereno univerzitetima i dešavalo se da nostifikacija strane isprave ne može da se završi, na primer, na državnoj visokoškolskoj ustanovi, ali uz visoku cenu može na privatnoj. Takođe, postupak je ponekad trajao godinama pa su mnogi >> Pročitaj celu vest na sajtu Šumadija Press << mladi odlični studenti odustajali od povratka u Srbiju.
Sada će se na priznavanje diplome radi posla čekati do tri meseca, a cena će biti drastično niža – i do 20 puta jeftinija nego što je to bilo do sada. Pet osoba u Narik centru radiće na priznavanju isprava visokoškolskog obrazovanja, a dve su zadužene za srednjoškolske isprave.
– Svi koji su završili fakultet u inostranstvu donose svoju diplomu i postoji procedura od proveravanja, da li je ta visokoškolska ustanova akreditovana, do eventualne procene same kompentencije i kvalifikacija koje su navedene u dodatku diplome, nakon čega student dobija rešenje o priznanju ili odbijanju. Ukoliko je odbijen onda mora da stoji razlog zašto je to tako – objašnjava Zorana Lužanin, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Centar za priznavanje stranih diploma radi zapošljavanja ENIC/NARIC Srbija deo je međunarodne mreže centara za priznavanje inostranih visokoškolskih isprava i biće posebna jedinica pri Ministarstvu prosvete. Priznavanje diploma radi nastavka školovanja ostalo je u nadležnosti fakulteta.
– Izmenama Zakona o visokom obrazovanju rok za priznavanje diplome je 90 dana od dana prijema urednog zahteva. I cena postupka biće neuporedivo manja, to ćemo videti sa Ministarstvom finansija, ali ne bi trebalo da bude viša od 4.000 dinara – kaže Zorana Lužanin, i dodaje da je, primera radi, u Hrvatskoj cena priznavanja diploma oko 40 evra, ali će verovatno biti ukinuta.
Diplome iz SFRJ – po automatizmu
Priznavanju ne podležu ni diplome i svedočanstva stečena za vreme postojanja SFRJ u bivšim jugoslovenskim republikama sve do 27. aprila 1992. godine, kao ni svedočastva i diplome stečene u Republici Srpskoj.
Lužanin ističe da mladi već plaćaju sudski prevod i da nema razloga da se dodatno finansijski opterete. Do sada se cenovnik na državnim univerzitetima kretao od 24.000 dinara za priznavanje diplome osnovnih studija, pa do 54.000 dinara za doktorske studije. Ukoliko su u pitanju strani državljani, cena je od 48.000 do 108.000 dinara.
Prema rečima državnog sekretara, osim rokova i cene, problem je bio i što se prilikom priznavanja tražio isti ili sličan studijski program.
– Mi smo mala zemlja da bismo imali sve moguće studijske programe, pa se u praksi dešavalo da nostrifikacija “ne prođe” na jednom, ali se završi na drugom univerzitetu. Sada tako nešto ne bi smelo da se dešava – tvrdi Lužanin.
Zato će ocenjivači biti sa tri različita univerziteta, Komisiju formira ministar, a po potrebi može da se obrati Komisiji za akreditaciju i centru u nekoj zemlji u okruženju. U postupku priznavanja diplome predviđeno je da se proveri da li je akreditovan fakultet i studijski program. Ukoliko se prizna diploma, a nema je u listi zvanja, to zvanje će automatski biti uvršteno u listu.
Lužanin ističe da je velika pomoć u ovom poslu stigla od Organizacije srpskih studenata u inostranstvu (OSSI), koja je imala dragocene predloge i iskustva svojih članova, a prošli su “hod po mukama” kako bi im se priznala dokumenta stečena van granica Srbije. Ova organizacija je pre nekoliko godina uradila i Komparativnu analizu sistema priznavanja stranih diploma u 10 zemalja sveta, a zaključci su postali deo našeg zakonodavstva a uskoro i prakse.
Problematične SAD, VB i arapske zemlje
Iskustvo iz prethodnog perioda govori i da se najveći procenat odbijenih zahteva odnosi na priznavanje diploma radi nastavka školovanja, koje su podnosili studenti iz arapskih zemalja. Problema ima i sa diplomama koje su stečene u Americi i Velikoj Britaniji, što nije karakteristika samo za Srbiju već i za sve druge zemlje, budući da je u ovim državama drastično različit sistem školovanja.
Oni su zaključili da je neophodno da se razdvoji postupak priznavanja diploma radi nastavka školovanja i radi zapošljavanja, kao i da sva procedura ne bude više samo u rukama univerziteta. Takođe su rekli da je nostrifikacija zastareli termin, jer podrazumeva pretvaranje strane diplome u domaću i da je bolje koristiti termin “priznavanje strane diplome”. Ovaj proces podrazumeva proveru univerziteta koji je diplomu izdao, proveru završenog studijskog programa i verodostojnost diplome.
Jovana Ružičić, koja je pre više od pet godina po povratku iz SAD osnovala grupu “Povratnici”, u kojoj je danas 850 uglavnom magistara i doktora nauka sa svih kontinenata i iz svih struka, kaže da je dosadašnja praksa u procesu priznavanja diploma veoma različita.
– Na osnovu iskustva naših članova, povratnici se dele na tri grupe: oni koji su pokušali da nostrifikuju dokumenta i odustali posle nekoliko godina, one koji su to uradili za velike pare na privatnom fakultetu i one koji su sve završili preko veze, bez stresa i veoma brzo – objašnjava Ružičić.
Podaci Srpskog siti-kluba, koji okuplja oko 1.600 mladih i u proseku imaju 30 godina, visoko obrazovanje i znaju bar tri jezika, govore da su se zahtevi njihovih članova rešavali u roku od dve do 10 godina. Oni priznaju da je bilo i onih koji su nostrifikaciju završavali za četiri do šest meseci, ali i onih koji su čitav posao na kraju okončali na privatnim univerzitetima i za to plaćali i do 2.000 evra.
