Izvor: B92, 21.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Očekuje se izbalansiran izveštaj
Beograd -- Karla del Ponte završila je dvodnevnu radnu posetu Beogradu, sada se očekuje njen izveštaj o saradnji Srbije s Tribunalom.
Od te ocene zavisi koliko će brzo Beograd sa Briselom potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Saznanja B92 da izveštaj glavne haške tužiteljke neće biti negativan po Srbiju potvrđuje i predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Hagom Rasim Ljajić, koji očekuje izbalansirani izveštaj.
Karla del Ponte je radnu posetu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Beogradu završila bez davanja ikakvih izjava tako da je sadržina njenih razgovora poznata samo iz zvaničnih saopštenja. Poslednje je prosleđeno iz kabineta predsednika Srbije Borisa Tadića.
Tadić je, kako prenosi njegova pres-služba, rekao da državni organi čine sve da optuženi pred tim sudom budu locirani, uhapšeni i prebačeni u Hag. "Čvrsto smo opredeljeni da završimo saradnju sa Haškim tribunalom", rekao je Tadić.
"Kažnjavanjem zločinaca i izgradnjom stabilnog i prosperitetnog regiona, našeg zajednickcog prostora integrisanog u Evropsku uniju, možemo da obezbedimo bolju budućnost za sve", rekao je Tadić.
Sastanku Tadića i Karle del Ponte prisustovali su ministar pravde Dušan Petrović i specijalni tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević.
Parafiranje sredinom oktobra?
Ukoliko, posle posete Beogradu, Karla del Ponte dostavi Briselu pozitivan izveštaj o saradnji Srbije s Tribunalom, Evropska komisija će biti spremna da "sredinom oktobra" parafira Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, izjavio je Tanjugu jedan funkcioner Komisije.
Ipak, s obzirom na detalje tehničke procedure, teško je očekivati da bi Sporazum mogao biti i potpisan pre kraja ove godine, ocenio je Tanjugov izvor.
Iako je Karla del Ponte uoči dolaska u Beograd izjavila da nije zadovoljna nivoom saradnje Beograda, posle višečasovnih razgovora sa zvaničnicima u Srbiji prihvatila je uveravanja da Akcioni tim ozbiljno radi na nalaženju ostalih haških begunaca.
Svi zvaničnici su u razgovoru sa Karlom Del Ponte naglasili da je vlast Srbije čvrsto opredeljena da završi saradnju sa Haškim tribunalom.
"Ja očekujem da će njen izveštaj biti izbalansiran i da će u njemu naći mesta i ova činjenica o postojanju odlučnosti da se obaveze prem Tribunalu ispune!, kaže predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić.
"Svakako tu je i očekivanje da se glavni haški optuženik, kao i svi ostali, što pre nađu u Tribunalu", kaže Ljajić.
"Drugim rečima, mislim da njen izveštaj neće predstavljati prepreku da parafiramo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, što je u ovom trenutku veoma važno, ali da nas prepreka koja se zove Ratko Mladić može očekivati prilikom potpisivanja Sporazuma i zato je vrlo važno da nastavimo sa započetim merama i aktivnostima", kaže Ljajić.
Od ocene haške tužiteljke zavisi i koliko će brzo Beograd sa Briselom potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.
I Bruno Vekarić, portparol tužilaštva za ratne zločine, gde se Karla del Ponte inače tokom ove posete najduže zadržala, očekuje izbalanasiran izveštaj.
"Pojam onoga da Karla del Ponte bude potpuno zadovoljna, suština toga je da svi preostali begunci budu u Tribunalu. Ono što mi sve vreme želimo da objasnimo jeste da je pre svega interes Srbije da se oni nađu u Tribunalu", kaže Ljajić.
"Dakle, svaki izgubljeni dan je za nas na neki način izgubljena godina u smislu svega što je pozitivno, integrativno, ako hoćete, i evropsko, što je jedan od principa Vlade Srbije", kaže Vekarić.
"S druge strane, sav taj obaveštajni posao, koji se u principu dešava u okviru akcionog tima, nevidljiv je. Zašto izveštaj gospođe Del Ponte može da bude balansiran? Ona upravo kroz ovakve sastanke vidi šta je akcioni tim radio u proteklom periodu", kaže on.
Izvršni direktor Balkanskog instituta za demokratiju Ivan Vejvoda izjavio je u Poligrafu B92 da je i pre dolaska Karle del Ponte bilo očekivano da će biti omogućeno parafiranje Sporazuma o stabilizaciji i pridruženju, a da je puna saradnja s Hagom uslov za njegovo potpisivanje.
"Mislim da mora još neko od četvorice sa liste da se nađe u Hagu, Karadžić je druga priča, evo, čuli smo danas da će do 1. oktobra biti predata arhiva, to su neki koraci. Da bi to bilo uverljivo, sigurno će još dva optužena morati da se nađu u Hagu", rekao je Vejvoda.
Poslednja izručenja begunaca bila su u junu kada su u Hag otišli Zdravko Tolimir i Vlastimir Đorđević.
Na osnovu haških optužnica traga se za još četvoricom begunaca – Ratkom Mladićem, Stojanom Župljaninom, Goranom Hadžićem i Radovanom Karadžićem.
Na specijalnom sudu i pomagači?
U jeku posete glavne tužiteljke Haškog tribunala, Vlada Srbije utvrdila je Predlog zakona o organizaciji i nadležnostima državnih organa u postupku za ratne zločine.
Suština je da ubuduće svi koji pomažu ratne zločince i haške begunce budu u nadležnosti tužilaštva i suda za ratne zločine.
Taj predlog zakona, koji je podržala Vlada, za tužilaštvo znači pre svega da treba da se postigne glavni cilj - hapšenje i procesuiranje ratnih zločinaca, ali i haških begunaca, kaže za B92 Bruno Vekarić, portparol Veća za ratne zločine.
"Faktički, to znači da će se ovde procesuirati i oni koji pomažu ratne zločine, a ne samo oni koji su ih, kao do sada, izvršili", kaže on.
"Naravno, to važi i za predmete koje mi inače radimo, ali i za ovaj deo koji se tiče haških begunaca", kaže on.
EU već je na svoj način stala na put pojedincima koje smatra pomagačima haških begunaca, zabranjujući im ulazak u zemlje-članice.
Jedno od najpoznatijih imena sa takvog spiska je i ime vladike Filareta. Svi za koje postoji osnovana sumnja biće procesuirani, kaže Vekarić.
"Suština je da apsolut svi, bez obzira da li nose mantiju ili ne, ukoliko su pomagali beguncima, ući će u proceduru", kaže on.
"To je krivično delo i za to zaista treba da se odgovara. Zbog toga cela Srbija trpi i ne treba svi da budu taoci takvog ponašanja određenih građana Srbije", kaže Vekarić.
Do sada su postupci protiv pomačaga ratnih zločinaca vođeni u redovnim sudovima. Tako najpoznatije suđenje Mladićevim jatacima traje već više od godinu dana i ne nazire mu se kraj.
Predlog da tu nadležnost preuzmu tužilaštvo i sud za ratne zločine dat je Vladi početkom avgusta prošle godine, ali je tek sada usvojen.
.jpg)
