Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 10.Nov.2011, 16:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Obeležen Svetski dan nauke, ulaganja nedovoljna

BEOGRAD/NOVI SAD -

U Beogradu je danas obeležen Svetski dan nauke koji ove godine promoviše "zeleno društvo" i jačanje svesti građana o značaju čuvanja životne okoline.

Predstavnici Srbije za saradnju sa UNESCO, Ministarstva prosvete i nauke i Centra za promociju nauke ukazali su Botaničkoj bašti na povezanost zaštite životne sredine i naučnog istraživanja.

Direktorka Centra za promociju nauke Aleksandra Drecun rekla je da se Svetski dan nauke koji je >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << UNESCO ustanovio pre 25 godina, danas prvi put obeležava u Srbiji, kao i Međunarodna nedelja nauke i mira (7. do 13. novembra).

Tema ovogodišnje Međunarodne nedelje nauke i mira, i Svetskog dana nauke je "Zeleno društvo" njegove tri osnovne karakteristike: pravičnost, inkluzivnost i participacija, izjavila je Drecun.

Cilj je veće uključivanje građana, a posebno naučne zajednice u razvoj "Zelenog društva".

Državni sekretar Ministarstva prosvete i nauke Radomir Mitrović je naveo da je UNESCO 10. novembar izabrao za Svetski dan nauke jer je to period kada vlade svih zemalja prave budžete te se tim podsećanjem teži da se doprinese nauci.

Proslava ovogodišnjeg Svetskog dana nauke u svetu se organizuje povodom Samita Rio+20.

Svetski dan nauke ustanovila je Generalna konferencija UNESKO, Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu, pre dvadeset pet godina, ali se Srbija u ovu proslavu sada uključuje prvi put.

U drugoj nedelji novembra UNESKO obeležava Međunarodnu nedelju nauke i mira, uspostavljenu 1986. godine, kao deo proslave Međunarodne godine mira.

Nedovoljna ulaganja u nauku

Prema evropskim standardima, u nauku bi trebalo ulagati najmanje dva odsto državnog budžeta. U našoj zemlji ulaže se oko 0,4 odsto. Naši naučnici poručuju da je potrebno veće ulaganje u naučna istraživanja, ali i u popularizaciju nauke.

Mlada naučnica Tijana Prodanović docentkinja je na Departmanu za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu. Jedna je od retkih koja se, nakon usavršavanja, vratila iz Amerike. Ona upoređuje kako je biti astrofizičar kod nas, a kako je to u Americi.

"Ulaganja u Americi su znatno veća. Kod njih se podrazumeva pretplata na naučne časopise, a kod nas to nije slučaj. Naučna zajednica je ovde mnogo manja, a nedovoljna je i interakcija. Ipak, ovde imam osećaj da mogu mnogo više da doprinesem nauci", kaže ona.

Tijana kaže da nije zadovoljna ulaganjem u nauku.

"Nama za neki normalan rad treba mnogo više, ne samo kada je reč o ulaganju u nauku, već i u njenu popularizaciju- da društvu opravdate ta ulaganja", dodaje Prodanovićeva.

Tijanin kolega, profesor Vukadin M. Leovac, dobitnik je nagrade za životno delo, koje svake godine dodeljuje Udruženje univerzitetskih nastavnika i naučnika Vojvodine, pod pokroviteljstvom resornog sekretarijata.

Smatra da je entuzijazam presudan za naučnika, ali ističe i da je zadovoljan sve većim ulaganjima u naučni razvoj.

"Uprkos ekonomskoj krizi, uslovi za uspešno bavljenje naukom u pokrajini su vrlo dobri. Naročito kada je reč o ulaganju u mlade kadrove", rekao je on.

"U Vojvodini se u poslednjih nekoliko godina u nauku ulaže od četiri do šest odsto pokrajinskog budžeta", kaže resorni sekretar Dragoslav Petrović.

Dodaje da je budžetom za narednu godinu predviđen novac za završetak centralne zgrade Univerziteta i tehnološki park u Novom Sadu. Osim toga, ulaganja će biti i za izgradnju Instituta za nizijsko šumarstvo i Nacionalnog instituta za veterinu.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...