Izvor: B92, 29.Maj.2013, 15:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O Dražinoj smrti rasprava 14. juna
Beograd -- Prvi osnovni sud u Beogradu zakazao za 14. jun novo ročište za utvrđivanje datuma smrti komandanta Dragoljuba Draže Mihailovića.
"Na tom ročištu ćemo predstaviti dokaze, odnosno sudu predočiti odluke organa FNRJ koje upućuju na to da je Mihailović streljan 17. jula", navela je punomoćnica podnosilaca zahteva za njegovu rehabilitaciju advokatica Aleksandra Andrić podsećajući da je sud prošle godine odlučio da datum njegove smrti bude 31. jul.
Ona je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ukazala na to da sud tom svojom odlukom nije ni utvrdio činjenicu smrti streljanjem, već je Mihailovića proglasio mrtvim kao nestalo lice (proglasio ga je mrtvim po drugoj odredbi Zakona o vanparničnom postupku) i za datum smrti opredelio 31. jul 1946.
Prvi osnovni sud je u oktobru 2012. proglasio mrtvim Mihailovića, a kao datum njegove smrti odredio je 31. jul 1946. godine. Međutim, odlučujući o žalbi, Viši sud u Beogradu vratio je u martu taj slučaj na dopunu postupka.
Državna komisija za tajne grobnice je ranije utvrdila da je Mihailović dva dana po donošenju presude kojom je osuđen na smrt 15. jula 1946, odnosno da je 17. jula 1946. godine streljan kao "državni neprijatelj broj jedan" na Adi ciganliji.
Rešenje o utvrđivanju datuma smrti je neophodno, jer bez dokaza o smrti, Viši sud u Beogradu ne može da odluči o zahtevu za rehabilitaciju Mihailovića, odnosno da poništi presudu od 15. jula 1946. godine, kojom je Mihailović osuđen na smrt streljanjem, pošto nema zvaničnih podataka o tome gde je i kada pogubljen i sahranjen.
Kada to rešenje bude postalo pravosnažno, činjenica smrti će biti upisana i u matičnu knjigu umrlih.
Proces za rehabilitaciju Mihailovića pred Višim sudom u Beogradu je prekinut 22. februara, jer se čeka pravosnažno rešenje o utvrđivanju datuma smrti.
Tokom postupka za rehabilitaciju, koji traje skoro dve godine pred Višim sudom u Beogradu, ni predlagači rehabilitacije ni sud nisu uspeli da pribave dokaz o Mihailovićevoj smrti od Bezbednosno-informativne agencije, Istorijskog arhiva i matičara opštine Ivanjica, u kojoj je Mihailović rođen.
Jedini trag o Mihailovićevoj smrti, koji su sudu dostavili predlagači, bio je izveštaj lista "Borba", koji je 18. jula 1946. objavio da je nad Mihailovićem izvršena smrtna kazna streljanjem dan ranije.
Poništenje presude od 15. jula 1946. godine, kojom je Mihailović osuđen na smrt streljanjem, kao i vraćanje građanskih prava, zahtevom za rehabilitaciju zatražio je njegov unuk Vojislav Mihailović, a pridružili su mu se Srpska liberalna stranka, sa akademikom Kostom Čavoškim na čelu, Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, profesorka međunarodnog prava Smilja Avramov i drugi.
Predlagači zahteva tvrde da Mihailoviću nije bilo omogućeno pravo na odbranu i da nije video svog advokata do početka suđenja. On nije imao ni pravo na nepristrasan sud, a optužnica mu je uručena sedam dana pred suđenje.
