Izvor: Press, 18.Sep.2014, 20:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novinari Srbije napadnuti 18 puta od početka godine!
Kako je objasnio predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Vukašin Obradović, predstavljajući elektronsku bazu podataka napada na novinare www.bazenuns.rs, u Srbiji ima mnogo primera napada na novinare na čijoj zaštiti i rasvetljavanju tih incidenata država ne radi dovoljno.
Podsećajući na novinare Dejana Anastasijevića, Vladimira Mitrića, Slađanu Novosel, Draganu Sotirovski, Stojana Markovića, koji su proteklih godina napadnuti zbog svog izveštavanja, Obradović >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << je rekao da takvih primera ima još mnogo.
- Novinari u Srbiji nisu bezbedni, a vlast ne čini dovoljno da im omogući normalne uslove za rad. Verbalni i fizički napadi se najčesće ne kažnjavaju, a kazne su tolike da ne obeshrabruju počinioce od ponavljanja – rekao je Obradović.
On je istakao da baza napada na novinare, koja sadrži i pravne savete i objašnjenje kako doći do besplatne pravne pomoći, upravo služi da se policija, tužilaštvo i sudovi svakodnevno podsećaju da je njihova dušnost zaštita novinara, kojima treba da obezbede da svoj posao obavljaju bez pretnji, pritisaka i napada.
O rizicima novinarske profesije u Srbiji govorio je i predsednik Komisije za istragu ubistava novinara Veran Matić koji je podvukao da postoji princip “stalnog gomilanja opasnosti” s kojim se novinari suočavaju.
- Kada se novinar nađe u situaciji da doživi pretnju, ako nastavi da se bavi tim poslom, on će samo imati gomilanje problema i stvaranje još dramatičnije situacije – rekao je Matić.
Na osnovu iskustva u radu Komisije, dodao je on, potrebno je da država bude više angažovana na stvaranju boljih uslova za rad novinara.
- Potrebno je stvaranje mehanizama brzih reakcija. Potrebno je da se istrage brzo vode. Ako se ona vodi zbog ubistva od pre 15 godina, događa se situacija da mnogo ljudi u međuvremenu umre, da se zagade dokazi i onda je veoma teško posle toliko godina imati reakciju – objasnio je Matić.
Na predstavljanju baze podataka napada na novinare, čiju su izradu podržali organizacija Civil Rights Defenders i Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, učestvovao je i ekspert Saveta Evrope, član Komiteta za zaštitu novinara pri Savetu Evrope i predstavnik za slobodu medija pri Evropskoj federaciji novinara Vilijam Horsli.
On je istakao da države donose mnoge rezolucije i zakone koji mnogo toga dobrog obećavaju, ali da je realnost drugačija pošto nedostaje politička volja države da se oni implementiraju.
Prema njegovim rečima današnje društvo živi u paradoksu da ima najveću slobodu govora u istoriji, pre svega zahvaljujući Internetu, ali da je istovremeno sloboda medija širom sveta dostigla svoju najnižu tačku u poslednjih deset godina.
On je podvukao da je potrebno da vlade prepoznaju da izvor nasilja prema novinarima nisu samo kriminalne bande i finansijski moćnici, već da tu postoji i velika odgovornost države, policije, vojske, pravosuđa…
- Kao jedan od glavnih problema s kojima se novinari suočavaju širom sveta, ali i u Srbiji, jeste onemogućavanje pristupa važnim informacijama na Internetu – ukazao je Horsli, navodeći primer Turske od prošle godine i donošenje brojnih antiterorističkih zakona na osnovu kojih tužioci progone novinare.
