Izvor: RTS, 08.Jun.2009, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi život zahvaljujući transplantaciji
Nakon uspešne transplantacije kože, Nemanja Spasojević, učenik iz Požege, uspešno se oporavlja u Dečjoj klinici, a uskoro će biti poslat na kućno lečenje.
Nemanja Spasojević, učenik iz Požege, oporavlja se nakon transplantacije kože u Dečjoj klinici u Tiršovoj, a uskoro će biti pušten kući.
Nemanja je 20. maja prelazio prugu na putu do škole. Popeo se na vagon, ušao u strujni luk, i zadobio teške opekotine.
Preko pruge, na mestu gde je >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Nemanja doživeo nesreću, dnevno prođe više od dve hiljade ljudi. Zovu je i pruga smrti, jer je za trideset pet godina poginulo 17 osoba, a veliki broj je povređen. Nadležni nikako da nađu novac za izgradnju prelaza, zbog čega su pre nekoliko dana, srednjoškolci i meštani tog kraja, protestovali.
"Svi učenici naše škole mole da se nama izgradi ta pasarela, da se ne dogodi još neka tragedija, da nam ne nastrada još jedan drug", kaže Tijana Panić, učenica poljoprivredne škole u Požegi.
Lekari kažu da je Nemanja u Tiršovu došao u lošem stanju. Posle hitnog prijema utvrđeno je da su opekotine drugog i trećeg stepena zahvatile glavu, vrat, prednju stranu grudnog koša, trbuh i desnu nogu".
"Bio je potpuno crn od oprljenosti usled električnog udara, i delovalo je da će cela površina tela, tih 50 odsto morati da se zameni", kaže doktor Branislav Trifunović, načelnik Odeljenja plastične hirurgije u Tiršovoj.
Zbog težine povrede, stručnjaci u Tiršovoj najpre su mislili da će Nemanji donor biti majka, mada davalac može da bude svako, ali je zbog genetske podudarnosti i izvesnije prihvatanja, najbolje da se koža uzme od najbliži srodnika.
Na kraju Nemanja je sam sebi bio davalac, koža mu je uzeta sa neoštećenih delova tela. Intervencija je trajala dva sata, a sve se završilo bolje nego što se u prvom trenutku očekivalo.
"Srećom po njega, svi transplantati su athreirali, znači prihvaćeni su, tako da su njegove rane u celini zarasle, i u narednih par dana planiramo da ga otpustimo sa klinike", objašnjava Trifunović.
"U početku je stvarno bolelo, strahoviti su bolovi. Noću nisam mogao da spavam, ali zahvaljujući doktorima i sestrama sada se lepo osećam, stao sam na noge, polako i hodam", dodaje Nemanja.
U Srbiji se ne radi dovoljan broj transplantacija, posebno kadaveričnih, kada se organi uzimaju sa osobe koja je moždano mrtva, kako bi se spasili oni za koje nade ima.
