Izvor: Southeast European Times, 12.Okt.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi početak za Tursku i Jermeniju
Uprkos nekadašnjim poteškoćama na tom putu, Turska i Jermenija uspele su da okrenu novi list u diplomatskim odnosima.
12/10/2009
Ajhan Šimšek za Southeast European Times -- 12/10/09
Turski i jermenski ministri inostranih poslova potpisali su u subotu (10. oktobra) istorijske protokole, složivši se da normalizuju odnose i otvore granicu između svojih zemalja. Lokalni mediji pozdravili su te vesti. "Istorijski potpisi" navedeno je u nedelju u naslovu >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << liberalnog dnevnika Radikal, "Tiho stvaranje istorije" napisao je Posta, a na naslovnoj strani dnevnika Star pisalo je "Istorijski problem sada je pohranjen u istoriji".
Potpisivanje sporazuma, koje je rezultat otprilike dvogodišnjih pregovora, skoro da nije obavljeno u subotu, jer dve zemlje nisu mogle da se dogovore oko sadržaja svojih govora.
Američka državna sekretarka Hilari Klinton koja je bila u Cirihu da prisustvuje potpisivanju, lično je intervenisala i mada je ceremonija odložena tri sata, ipak je održana po planu. Međutim, nijedna strana nije održala govor.
Pored Klintonove, svečanosti su prisustvovali i ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov, francuski ministar inostranih poslova Bernar Kušner, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana i švajcarska ministarka inostranih poslova Mišelin Kalmi-Rej.
Dva protokola koja su potpisali turski ministar inostranih poslova Ahmet Davutoglu i njegov jermenski kolega Edvard Nalbandijan predstavljaju prvi bilateralni sporazum između dva suseda u proteklih otprilike 88 godina.
Njihovi odnosi su poremećeni zbog nesuglasica oko masovnog ubistva Jermena za vreme Prvog svetskog rata, pod otomanskom vladavinom. Jermenija kaže da se dogodio genocid, a Turska poriče postojanje bilo kakve promišljene politike istrebljenja. Prema Ankari, ubistva su se dogodila u periodu opšteg nasilja i nestabilnosti u kojem su i Turci gubili živote.
Prema novim sporazumima biće osnovan bilateralni odbor istoričara i eksperata koji će razrešiti to pitanje.
Davutoglu je istakao u nedelju da protokoli imaju tri velike prednosti za Tursku. Prvo, Jermenija je priznala postojeće granice, otvarajući time put normalnim diplomatskim odnosima između dve države. Teritorijalne pretenzije jermenskih nacionalista i pominjanje Velike Jermenije dugo su bili zabrinjavajući za Tursku.
Drugo, sa prihvatanjem turskog predloga za uspostavljanje pododbora da razmotri događaje iz 1915, dve zemlje će premostiti razlike oko tvrdnji vezanih za genocid i pronaći "zajedničku percepciju".
Treće, došlo je do napretka u rešavanju situacije vezane za azerbejdžansku teritoriju Karabah koja je još uvek pod okupacijom jermenskih snaga.
"To je kao zamrznuta hrana. Jednom kada je odmrznete ne možete ponovo da je zamrznete. Sada vidimo ohrabrujuće razgovore u pravcu rešenja za Karabah", rekao je Davutoglu lokalnoj TV stanici TRT.
Mada je postignut napredak u pogledu izglađivanja razlika, neke prepreke ostaju.
U Turskoj opozicija oštro kritikuje vladu da je okrenula leđa savezniku njihove zemlje Azerbejdžanu. Turska je uvek zauzimala stav da Jermenija mora da povuče trupe iz Karabagha kao preduslov za otvaranje granice, ali u protokolima se to pitanje direktno ne pominje.
Odgovarajući opoziciji, turski premijer Redžep Tajip Erdogan rekao je da su sporazumima otvorene nove mogućnosti i da se nada da će to doneti rešenje u Karabahu.
"Mi smo kao vlada utrli put ovoj saradnji, ali da li će ili ne ona biti primenjena, to je na parlamentu da odluči", rekao je on na kongresu stranke u Ankari.
Turska neće sa naklonošću gledati na sporazume ako se Jermenija ne povuče sa azerbejdžanske zemlje, izjavio je on, prenosi Rojters. "Ako se to pitanje reši, naši građani i naš parlament imaće pozitivniji stav prema ovom protokolu i ovom procesu."
Nastavak na Southeast European Times...
