Izvor: B92, 07.Feb.2017, 17:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Novčane kazne roditeljima? Kozmetička mera, trivijalno"
Beograd -- Novčano kažnjavanje roditelja zbog lošeg ponašanja njihove dece je trivijalizacija složenog problema, kaže psiholog Radmila Vulić Bojović u Kažiprstu B92.
"Neadekvatno ponašanje i vršnjačko nasilje su složeni i kompleksni problemi. Pokušaj da se reše prostim uzimanjem novca je kozmetička mera, da se prikaže da se nešto radi, a time se dubok problem ne rešava nego produbljuje“, navodi Vulić Bojovićeva.
Prema njenim rečima, to je samo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pokušaj saniranja neke posledice, dok se suštinski ne bavimo uzrocima pojačane agresivnosti kod dece i roditelja, poremećenim sistemom vrednosti na kojem počivaju svi problemi.
„Škola ima obrazovnu i vaspitnu ulogu, ali ne treba da zameni roditelje. Deca kada pođu u školu u nju donose ceo dotadašnji život. To da li je neko grub sa deset godina dosta zavisi od toga kako su se do tada ophodili prema njemu ili njoj“, ističe ona.
Za roditelje čije dete maltretira vršnjake u školi, narušava ugled i čast učenika ili nastavnika nacrt novog zakona predviđa kazne od 30.000 do 100.000 dinara.
Roditelji će, ukoliko ove odredbe budu usvojene, osetiti na "novčaniku" i ako ne upišu dete na vreme u predškolski program ili školu, ali i ako u roku od osam dana ne opravdaju izostanke iz škole. Predviđena novčana kazna za to je od 5.000 do 100.000 dinara.
Na pitanje Suzane Trninić kakve metode onda psiholozi preporučuju, Radmila Vulić Bojović kaže:
„Osamdesetih je u Beogradu bio niz psihologa školovanih kod engleskih stručnjaka. Njihova osnovna impresija je bila da ovde pomalo vlada teror dece. Deca su ponekad na pijedestalu koji im ne pripada, suviše im se popušta, poklanja im se pažnja koja nije deo njihove stvarne potrebe“.
Kako kaže, ako roditelj misli da je njeno ili njegovo dete bolje od drugih zato što je njegovo i zato zaslužuje da mu se popušta, onda to više nije u korist deteta već se ide na njegovu štetu.
„Deca kao da ne znaju da se odrede u odnosu na druge, a to ide od roditelja. Roditeljima treba pomoći... Roditelji da preuzmu odgovornost za svoju decu, ne krivicu“, navodi Vulić Bojovićeva.
Suzana Trninić je tu rekla da deluje se prema novom Zakonu ponašanje dece otplaćuje poput „tutora i bebisitera, time otplaćujemo ono što nismo postavili kod kuće“.
„Da, to je vrlo blizu. Na banalan i vrlo trivijalan način se prilazi ozbiljnom problemu. Ovo sve šalje poruku da sve ima svoju cenu. Svakim činjenjem u odnosu da na dete dajete poruku da je sve dozvoljeno, odustajete od roditeljske uloge. Mnogo takvih slučajeva ostavlja u društvu gorak ukus i stav da je sve dozvoljeno“, ističe Vulić Bojovićeva.
Kako kaže, ključni problem je nastao kada su roditelji i škola došli u suprotne pozicije.
„Ovo će samo produbiti taj jaz. Da bi deca bila zbrinuta roditelji i škola moraju da budu na istoj strani. Ovo će samo produbiti taj jaz i ništa dobro neće doneti“, navodi ona.
Na pitanje da li su današnja deca ravnodušna i nekako otupela u odnosu na svoje okruženje, Radmila Vulić Bojović kaže:
„Teško je dati tu procenu. Činjenica je da je deci škola uglavnom dosada. Preopterećeni su sadržajem koji im nije interesantan. Ne treba ni baš po tome da se sadržaj kreira, ali treba da bude takav da deca rado u školu idu. Višak obaveza i manjak zadovoljstva zbog onoga šta se radi u školi kod jednih budi apatiju, a kod drugih agresiju“.
„Ova vrsta pristupa ne menja orjetanciju društva da škola ponovo postane sigurno mesto za decu i mesto na koje deca rado idu“, zaključuje ona u Kažiprstu B92.
