Izvor: Blic, 17.Dec.2010, 01:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nova „Jugoslavija” vratiće stari sjaj
Rekonstrukcija hotela “Jugoslavija” svrstala bi Beograd u sam svetski vrh hotelske industrije, kaže za “Blic” autor projekta, arhitekta Goran Vojvodić i dodaje da bi pored dobiti u arhitekturi, hotelijerstvu i turizmu, rekonstrukcija hotela, kao i dodatni trgovinski centar i stambeno poslovna kula od 33 sprata donela i značajne ekomomske benefitе Beogradu, jer bi u novom kompleksu posao dobilo više od 1.200 ljudi.
Na dozvolu za početak rekonstrukcije čeka se od maja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 2009. godine, kada je projekat predat na razmatranje, a ako dozvola stigne do kraja ove godine i kompletira se projektna dokumentacija, očekuje se da će kompleks novog hotela "Jugoslavija” osvanuti u novom ruhu 2013. godine.
Goran Vojvodić, između ostalog autor rekonstrukcije Beogradske filharmonije i Francuskog kulturnog centra, jedan je od naših najuspešnijih arhitekata što potvrđuje i nedavno dobijena nagrada za životno delo od Saveza arhitekata Srbije. Na projektu rekonstrukcije kompleksa hotela "Jugoslavija” angažovan je od 2006. godine, kada je hotel kupljen u privatizacionom procesu. On kaže da je arhitekti mnogo lakše kad posao treba da započne od nule, nego kada postoje već postavljeni jasno definisani zahtevi u okviru rekonstrukcije koji se moraju ispoštovati, što je bio slučaj kod hotela "Jugoslavija”.
- "Hotel "Jugoslavija” je jedan izuzetan primer moderne u nas i kao takav je štićen od strane Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda, pa se moralo voditi računa o očuvanju estetike stare fasade, uvedene su metode održive arhitekture, a urađena je i procena o očuvanju životne sredine, gde smo uradili ekološku studiju koja je prihvaćena, a takođe se moralo izaći u susret novim vlasnicima i svim njihovim vrlo zahtevnim standardima – kaže Vojvodić.
Operater novog hotela "Jugoslavija” biće lanac elitnih hotela "Kempinski”, a Vojvodić dodaje da oni nisu bez razloga odabrali Beograd.
- "Kempinski” je najstariji lanac u Evropi sa preko 60 hotela u svetu i 2.300 rezidencija, pa je njegov dolazak veoma značajan za Beograd zbog pružanja novih i usluga na najvišem nivou, a i veoma drže do toga gde im se objekti nalaze. Plasirani su na najelitnijim lokacijama kao što su Crveni trg u Moskvi, preko puta Brandenburške kapije u Berlinu ili pored Ermitaža u Sankt Peterburgu i siguran sam da su u svojim ozbiljnim studijama prepoznali značaj Beograda kao lokacije koja može stati rame uz rame sa pomenutim gradovima - naglašava Vojvodić.
- "Kempinski” je najstariji lanac ekskluzivnih hotela u Evropi (osnovan 1897.) sa više od 60 hotela u svetu, pa je njegov dolazak veoma značajan za Beograd zbog proširenja kapaciteta usluga na najvišem nivou. U kojoj meri hoteli „Kempinski” drže do sopstvene ekskluzivnosti govore i lokacije na kojima se nalaze, kao što su Crveni trg u Moskvi, preko puta Brandenburške kapije u Berlinu ili pored Ermitaža u Sankt Petersburgu. Njihovo ozbiljno istraživanje hotelijerske industrije i svetska vizija dovelo ih je da izaberu Beograd kao sledeći grad, a lokaciju hotela „Jugoslavija” za mesto svog sledećeg prepoznatljivog hotela - kaže Vojvodić.
Šta će rekonstrukcija doneti, opisuje služeći se brojkama:
- „Hotel koji smo poznavali do pre 10 godina (kada je zatvoren za korišćenje) je imao više od 500 soba. Novi hotel „Jugoslavija” imaće 258 soba, tako da je kapacitet praktično prepolovljen, ali u korist kvaliteta. Sobe će imati najmanje 40 metara kvadratnih, a apartmani će biti veličine od 85 do 170 kvadratnih metara, odnosno 260, koliko će imati predsednički apartman. Hotel će biti u potpunosti opremljen, imaće fitnes centre, ekskluzivne restorane, kako na prizmenom nivou tako i na najvišoj etaži, zbog fantastične panorame koja se odatle pruža. Eksluzivni trgovinski centar i stambena kula od 33 sprata dizajnirana prema najvišim svetskim standardima će upotpuniti kompleks jedinstven na Balkanu. Zajedno, novi kompleks hotela „Jugoslavija” imaće više od 150.000 kvadratnih metara uključujući i podzemni parking za približno 1.400 vozila - kaže on.
Vojvodić dodaje kako će hotel biti jedinstven u gradu, ne samo po svom imenu, nego i po arhitekturi, kao i da će postati svojevrstan i prepoznatljiv znak na mapi Beograda.
- Beograd će se pozicionirati u samu elitu hotelske industrije i privući klijente sa vrlo visokim kriterijumima. Takođe, postaviće visoke normative u ovoj oblasti i nateraće i ostale investitore da se izdignu zbog borbe za tržište - kaže on.
- Iz svega nabrojanog, očigledno je da je kompleks hotela „Jugoslavija” investicija od izuzetnog značaja za grad, i za koju postoje svi neophodni preduslovi za njenu realizaciju, te je nejasno zašto se na odgovor gradskih vlasti čeka više od godinu dana- zaključio je Vojvodić.
Novi hotel
brojkama
Broj soba: 258
Broj ležajeva: 550-600
Veličina jedinica: sobe 40 m2, apartmani 85-170 m2, predsednički apartman 260 m2
Visina: 150 m najviša etaža
Dužina: 160 m
Površina čitavog kompleksa: 150.000 m2
Podzemni parking: oko 1.400 vozila
Investicija: 200 miliona evra
Problematična kula
Ono zbog čega ovaj projekat stoji u mestu jeste dimenzija kule koja je projektom predviđena da ide do 150 metara, odnosno oko 30 spratova, a iz Zavoda za urbanizam kažu da prema važećem Generalnom planu nije dozvoljeno graditi više od 12 spratova.
- Kada je projekat hotela "Jugoslavija” započet pre dve godine, on je komisiju za planove prošao kao izuzetak jer osim visine, postojale su dileme o ograničenjima proisteklih iz uslova zaštite životne sredine. Izmena generalnog plana usvojena je 2009. bez novih pravila o visini objekata, ali sa obavezom da se uradi studija visokih objekata Beograda kako bi se ta pravila precizno utvrdila. Studija je urađena u Urbanističkom zavodu ove godine, uz učešće lokalnih i stranih eksperata, diskutuje se već tri meseca i sledi joj razmatranje na komisiji za planove, te utvrđivanje od Gradskog veća i Skupštine grada. Lokacija hotela "Jugoslavija” tretira se u studiji kao izuzetna zbog odmaklih procedura. Predlog studije je da se projekat usklađuje sa pravilima i procedurama koje su upravo u fazi verifikacije i zato ne možemo znati koliko će čitav proces trajati - kaže za "Blic” Žaklina Gligorijević, direktorka Zavoda za urbanizam Beograda.
