Izvor: B92, 18.Jun.2014, 18:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Ništa novo u slučaju Perković"

Zagreb -- Nemački advokat Josipa Perkovića, optuženog za pomaganje u ubistvu hrvatskog emigranta Stjepana Đurekovića, rekao je da optužnica nije donela ništa novo.

Državno tužilaštvo pri Vrhovnom sudu Nemačke objavilo je u utorak da je 23. maja podiglo optužnicu pred Većem za zaštitu države Višeg zemaljskog suda u Minhenu protiv Perkovića zbog pomaganja u ubistvu hrvatskog emigranta Stjepana Đurekovića 1983. godine u Minhenu.

"Optužnica ne donosi nikakve >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nove elemente nego se i dalje zasniva na iskazima dvojice svedoka u čiju verodostojnost treba sumnjati. To su Vinko Sindičić i Boža Vukušić", rekao je za agenciju Hina Peter Vagner.

On tvrdi da biografije ovih svedoka koje, kako je rekao, uključuju i ubistva, daju osnove za sumnju u njihovu verodostojnost.

Novu optužnicu Vagner je nazvao i "novom mešavinom starih sadržaja", dodajući da u njoj "nema ničeg što se već višestruko nije pojavilo u, uglavnom hrvatskim, medijima".

Bivšeg funkcionera jugoslovenskih tajnih službi Perkovića nemačko pravosudje tereti zbog "planiranja i pripreme" ubistva hrvatskog

emigranta Djurekovića 1983. godine kod Minhena.

Vagner je izrazio skepsu u pogledu sastava suda koji će voditi proces protiv Perkovića, jer su se sudije Višeg zemaljskog suda u

Minhenu već prilikom presude Krunoslavu Pratesu 2008. godine u potpunosti oslonile na svedočenje pomenutog svedoka Sindičića.

U postupku koji je vodjen protiv bivšeg agenta Službe državne bezbednosti Krunoslava Pratesa, koji je osudjen na doživotnu robiju zbog ubistva Djurekovića, Nadzemaljski sud u Minhenu utvrdio je da je Prates upravo Perkoviću predao ključeve garaže koju je Djureković koristio kao štampariju.

Perković je tada, kako se obrazlaže u presudi iz 2008. goidne, ključeve predao nepoznatim osobama koje su Djurekovića dočekale u garaži i usmrtile hicima iz vatrenog oružja i udarcima u glavu.

Perković od početka tvrdi da nema nikakve veze s ubistvom.

Njegov advokat je istakao i da je Perković izrazio razočaranje opužnicom koja se opet zasniva na istim pretpostavkama i da je "od nemačkog pravosudja očekivao bolji pristup".

Nije mogao da proceni kada bi proces mogao da počne, jer se

čeka i optužnica protiv Zdravka Mustača, takodje osumnjičenog u ovom slučaju i izručenog Nemačkoj, ali smatra da će biti vodjen

jedan proces.

Prema procenama nemačkih medija, proces bi mogao da započne

početkom oktobra.

Hrvatska je Perkovića izručila Nemačkoj 24. januara po osnovu evropskog naloga za hapšenje, koji je Hrvatskoj dostavljen dan nakon priključenja Evropskoj uniji.

Time je praktično bila završena sedmomesečna pravno-politička afera kojom su bila aktuelizovana nerešena politička ubistva iz prošlosti ali i stvoreni sukobi u pravosudnim krugovima zbog različitog tumačenja evropskog naloga za hapšenje, odnosno pitanja zastarevanja zločina.

Slučaj Perković doveo je u početku i do izmena Zakona o pravosudnoj saradnji s članicama EU-a, a taj tzv. lex Perković, kojim je uvedena zastarelost zločina, gotovo tri meseca je izazivao napetosti izmedju Zagreba i Brisela, sve do pretnje evropskim sankcijama čime su obeleženi prvi meseci članstva Hrvatske u EU.

Zagrebu je zaprećeno sankcijama jer je sporni zakon Sabor izmenio 28. juna, samo tri dana pre pristupanja EU, čime je primena evropskog naloga za hapšenje bila ograničena na zločine počinjene posle 2002. godine, iako je Hrvatska u pristupnim pregovorima preuzela obavezu njegove neograničene primene.

Medjutim, u oktobru 2013. s Evropskom komisijom postignut je kompromis pa je u zakonu ukinuto vremensko ograničenje za primenu naloga, piše agencija Hina.

Pošto je 1. januara 2014. stupio na snagu izmenjeni zakon, u kojem je ukinuto vremensko ograničenje, policija je na osnovu Evropskog naloga uhapsila Perkovića, a zatim i Zdravka Mustača, koji je Perkoviću bio nadredjen u jugoslovenskoj tajnoj službi, i obojica su izručena Nemačkoj.

Nastavak na B92...