Izvor: Blic, 29.Dec.2013, 09:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nikola Altiparmakov: Dugovi nas priterali uz zid

Politička volja da se ozbiljnije reforme sprovedu, kaže za “Blic” Nikola Altiparmakov, hronično manjka. Ali, promene će se, dodaje on, i nezavisno od nas desiti.

- Prethodnih godina smo reforme odlagali, ekonomske neracionalnosti finansirali privatizacijom preduzeća i zaduživanjem. Ali, sada smo se isuviše primakli zidu da je prostor za dalje guranje reformi pod tepih - maksimalno sužen. Fiskalni i privredni ambijent se očigledno nalaze na neodrživoj putanji koju je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << neophodno promeniti. Što pre se suočimo sa neophodnosti reformi, to ćemo imati više kontrole nad njima, pa će i “sletanje” u ekonomsku realnost biti manje bolno, zaključuje Altiparmakov.

U 2014. ulazimo sa rekordnim minusom u državnoj kasi. Ima li bojazni da on bude i veći?

- Nije ključno pitanje da li postoje rizici da se planirani deficit od 7,1 odsto sledeće godine probije, već se radi o tome da je planirani deficit praktično najviši u Istočnoj Evropi i predstavlja vrhunac povećanja fiskalnog deficit koji u Srbiji traje od 2006. Ovaj trend svakako nije održiv.

Mislite li da je moguće da se pronađe neki jeftiniji način pokrivanja nedostajućeg novca od prodaje državnih zapisa?

- Fiskalni deficit je moguće finansirati samo na dva načina - zaduživanjem ili privatizacionim prihodima. Trećeg načina nema. Ako se zadužujete, plaćate tržišnu kamatu koju zahtevaju investitori, a koja je u našem slučaju visoka zbog hronično visokih deficita prethodnih pet-šest godina i najvišeg javnog duga u regionu, posle Mađarske.

Zar nije bolje u političkim dogovorima obezbediti pozajmice od neke države?

- Naravno, ako neko želi da vam pokloni novac po uslovima povoljnijih od tržišnih - poklonu se u zube ne gleda. Ali ovde je važno naglasiti da osnovni ekonomski postulat glasi - nema besplatnog ručka. Otuda se postavlja pitanje koliko je realistično da nam bilateralni partneri poklanjaju novac, i to u toliko velikim količinama da mi možemo da jeftino finansiramo najveći budžetski deficit u Istočnoj Evropi.

Utisak je da siva ekonomija ponovo dobija na zamahu, ali i da vlasti sve to puštaju kao neki socijalni ventil.

- Siva ekonomija je bila prisutna i ranije. Ali, ove godine primećuje se dodatni pad poreske naplate od oko 30 milijardi dinara koji je potrebno istražiti. Potrebno je analizirati zašto se efekti “nulte tolerancije” ne reflektuju kroz povećanu poresku naplatu. Obveznici koji obaveze prijavljuju, ali nisu u mogućnosti da ih izmiruju bivaju blokirani. A, veći problem su oni koji obaveze ne prijavljuju. U ovom segmentu očigledno sistemi poreskih kontrola i poreskih kazni nisu adekvatni.

Mislite li da je projekcija prihoda loše napravljena ili su prihodi podbacili iz nekog drugog razloga?

- Poreski prihodi su ove godine bili znatno manji od budžetiranih, jer su projekcije bile delimično optimistične, inflacija je neočekivano usporila što se odrazilo na prikupljanje prihoda, ali je došlo i do pada naplate.

Besmislene ideje o 13. plati

Uprkos pričama o štednji, u javnom sektoru su mnogi planirali isplatu 13. platu...

- Trenutna situacija ne dozvoljava isplatu 13. plate u javnom sektoru, pa ni u javnim preduzećima. Ne zaboravite da od Nove godine plate u javnim preduzećima potpadaju pod solidarni porez, pa su ovakve isplate uoči stupanja tog poreza na snagu neprimerene. Zaposleni u javnom sektoru su ionako u daleko boljoj poziciji od zaposlenih u privatnom sektoru - imaju 30 odsto više plate, sigurnost radnog mesta i mnoge benificije.

Najčitanije SADA:

Nastavak na Blic...